"Srđan Đoković je psovao Srbe: Mamu vam je*em, zvaćete me kad Novak bude najbolji!"

Novinar poznatog hrvatskog portala "Jutarnji.hr" Veljkoslav Paun napisao je tekst o našem teniseru Novaku Đokoviću, tačnije o ocu prvog reketa sveta Srđanu. Čitava priča bazira se na njegovoj anegdoti, za koju nema pokrića, a poenta svega jeste da se otac reketa broj jedan na svetu raspravljao sa neimenovanim srpskim novinarom, koga je psovao i pretio mu.

Da li je ovo pokušaj da se Đoković destabilizuje?

Da li je ovo pokušaj da se Novak posvađa sa srpskim novinarima ili se iza teksta pomenutog novinara krije nešto drugo, procenite sami. Tekst vam prenosimo u celosti:

- Negde 17 godina ranije, na jednom malenom i skromnom turniru, daleko od blještavila uglednih i dolarima bogatih poznatih imena, dogodila se premijera tenisera u Hrvatskoj koji će gotovo dve decenije kasnije još jednom otvoriti - istorijske knjige. Jedna zanimljiva epizoda, koja se teško zaboravlja, odigrala se sredinom februara 2004. godine, u hladnom mrzlom Zagrebu, tamo na zapadu, u Podsusedu, a koji je onako isklesan stenama i pokriven snegom odavao i dojam - antarktičkih uslova. No za mene, teniskog novinara početnika, to je bio "Australijan Open". Otići na kraj Zagreba i s "bundom na sebi" gledati tenisere koji su tek ulazili u profesionalne vode. U pitanju je bio "Fjučers turnir", najniži rang, a gde se nađe i dosta zanimljive ekipe...

Na ulaznim vratima bi vas dočekao uvek nasmejani (i danas nažalost pokojni) Ivo Škopljanac, voditelj pres-centra tog malenog turnira, a uvek u blizini bio bi i Ivan Jakovac ispred Zagrebačkog teniskog saveza, a koji su tad "potpisivali" dva Fjučersa u nizu koji su označavali i početak sezone u Hrvatskoj. Profesionalne sezone, tamo dok se još nije dogodio povratak Indoorsa.

Nisam se još ni "parkirao" i bacio oko na raspored igranja, kad vidim ispred sebe čoveka od nekih 40-ak godina kako - galami i psuje.

- Gde je organizator, gdje je supervizor!? Pa ovde je -40 stepeni! Pa kako ovde da se igra - grmio je iz sveg glasa.

Posebna kategorija su uvek bili tzv. "teniski roditelji". Bilo je tu zanimljivih likova. Od onih koji ništa ne komentarišu iz senke, do onih koji traže stolicu da je "zafitilje" na sudiju jer je njihov sin oštećen za jedan poen.

Meč se završio i pomenuti gospodin dolazi za naš sto. Upoznajemo se, kaže da se zove Srđan Đoković, a za njim dolazi i njegov sin Novak Đoković. Upravo je pobedio Uroša Vicu, tad 267. tenisera sveta i bila je to velika stvar za njih. Ne sećam se kad sam tad viđao srpske tenisere u žrebovima, poslednji njihov veliki teniser bio je Slobodan Živojinović koji osamdesetih bio polufinalista Vimbldona.

- Ajde, Nole, jedi tu bananu - kaže mu otac, a on mirno i pristojno guli tu bananu i još onako vruć razmišlja o pobedi.

Tata Srđan sav ponosan okreće neki broj na svom telefonu i udaljava se malo dalje od našeg stola i vodi zanimljiv razgovor. Bio je glasan, dovoljno glasan da sve čujemo...

- Moj sin je upravo izborio polufinale na Fjučersu u Hrvatskoj! - jedna od prvih rečenica je koje je sav uzbuđeni tata Đoković izreferisao tamo nekom novinaru u Srbiji.

- Šta? Mamu vam j*bem, da vam j*bem! Svi ćete me zvati jednog dana kada Nole bude prvi teniser sveta - odbrusio mu je i poklopio.

Da, dogodilo se to pre 17 godina u podsusedskom teniskom centru. Tad sam, najiskrenije mogu to priznati, pomislio samo jedno:

- O ne, još jedan ludi teniski roditelj - završava tekst hrvatski novinar.