Tipsarević ide u penziju, na odluku uticale i PRIVATNE STVARI! Otvorio srce kao nikada, otkrio i za čim žali

Janko Tipservić je pre Njujorka objavio da će se na kraju godine povući. Želeo je bolji rezultat na US Openu, ali nije ga bilo.

Šteta, bilo bi zaista lepo da je uspeo da na svom poslednjem velikom takmičenju ostvari rezultat po meri, ali to se nije dogodilo i treba nastaviti dalje.

Janko kaže da mu i jeste i nije žao zbog toga što je izgubio na startu takmičenja na Flašing medouzu.

“I jeste mi žao i nije. Jeste iz razloga da sam izgubio prvo kolo mog omiljenog Grend slema. Sa druge strane ovo je bio pokazatelj da je vreme za penziju. I u mojim najboljim godinama i kada nisam bio u top deset, bio sam uvek fizički dobro spreman i jak. Mečeve sam uglavnom gubio zbog nekih teniskih stvari. Jako mrzim kada gubim mečeve zbog fizičkih problema i fizičke nespremnosti, što je sada bio slučaj. Profesionalac ne samo u tenisu, nego u bilo kom sportu, mora da zna kada je pravo vreme da se povuče. Mislim da je moje vreme došlo. I nemam za čime da žalim”, poručio je Tipsarević.

Sve što mu se događalo poslednjih godina svakako ga je “poguralo” ka tome da donese odluku da je došlo vreme za svođenje računa u karijeri.

“Nije bila toliko teška odluka, jer je uslovljena fizičkim problemima koje imam. Imao sam sedam operacija u poslednjih pet godina. Svašta ti prolazi kroz glavu. Međutim, prvi put sam na početku 2019. počeo da razmišljam i da ukoliko ne ostvarim dobar renking da bi potencijalno mogao da se povučem. Misao je oživela tamo posle Majamija i Hjustona. Igrao sam na Floridi drugo kolo, četvrtfinale u Teksasu. Već sledeće nedelje u Meksiku ja sam morao da predam jer su delovi tela počeli da „otpadaju“, dodao je Janko.

Nisu samo povrede kumovale odluci da podvuče crtu. Bilo je tu i razloga privatne prirode.

“Prvi je razlog kao što sam rekao fizički problem. Drugi je stabilnost u porodici. Poslednjih pet godina Biljana, Emili i ja to nismo imali. Da li ćemo imati drugo dete, kada ćemo drugo dete, da li igram, da li se operišem, da li se oporavljam, da li sam u Srbiji, da li sam u Nemačkoj. Sve ovo što se izdešavalo je ostavilo jako puno mentalnog traga na mene. Jednostavno želim da 2020. godinu počnem sa nekim planom šta ćemo raditi, gde ćemo biti, da li u Beogradu ili u inostranstvu”.

“Poslednja stvar je razvoj Akademije. Ušao sam u voz, koji ne može da stane. Svi ti ljudi računaju na mene. Akademija ima svoje franšize za sada u Tel Avivu, Šenženu, Kankunu i Nju Delhiju. Moram da budem angažovan. Ne mogu da kažem, hajde stanite, moram ja sada malo da se igram tenisa, još godinu, dve pa da nastavimo. Ova tri razloga su bila više nego dovoljna da donesem ovu odluku”, podvlači nekada osmi teniser sveta.

Janko će ostati u svetu tenisa upamćen i kao neko ko se nikada nije predavao.

“Jako sam ponosan na taj deo. Ta činjenica da ja nisam uspeo da se vratim, nije toliko važna kada se gleda globalno moja situacija. Dao sam sve što sam mogao i pokušao sve da se potencijalno vratim. Nisam uspeo. Međutim, taj stav, mentalni sklop, što je i sinonim moje Akademije, je nešto što prelazi u ostale aspekte i sfere našeg života. Na velikoj skali stvari, da li kao roditelja, da li u poslu čini pobednika. Ako u ovom primeru nisi uspeo, ne znači da nećeš na sledećem".

Poznato je i da će biti deo reprezentacije Srbije na turniru Dejvis kupa u novembru u Madridu. Kaže da bi voleo da da svoj doprinos i da se ponovi uspeh iz 2010.

“Ne bih voleo sada da dajem pritisak Novaku ili bilo kome. Moja uloga u Dejvis kupu biće više kao nekog „hibrid“ igrača koji može da odigra dubl ili singl. Ja volim Madrid, uvek sam tamo dobro igrao, ali mislim da moja uloga tu neće biti preterano velika. Neću ja da nosim reprezentaciju na svojim leđima, ka osvjanju, ali bilo bi fenomenalno da se to desi.”

Kada bi mogao da promeni neke stvari u svojoj karijeri, kaže da bi se vratio na sam početak.

“Voleo bih da mogu da ispravim početak moje seniorske karijere. Bilo je tu poraza za kojim žalim, od Ferera na Ju-Es openu u četvrtfinalu, od Federera u Australiji 2008, od Berdiha na Mastersu u Londonu. Opet sa druge strane ima i mečeva koje nisam zaslužio da pobedim pa sam pobedio. Moja prva titula na šljaci u Štutgartu, ja sam od četiri meča koje sam dobio, tri rešio u svoju korist tako što sam spasio meč lopte. To se zaboravi. Ali kad izgubiš mečeve koje treba da dobiješ, e onda to jako boli”.

Kaže da je svestan gde je grešio.

“Period od prelaska moje ekstremno uspešne juniorske karijere u seniorski tenis. Tu sam se jednostavno ponašao kao kukavica i glumio ajde da kažem mangupa. Ne bih voleo da ovo mangupa bude u naslovu, jer uslovno iz svega ja lepo što kažem uvek se izvuče nešto što ne želim. Nisam bio 100 posto posvećen i profesionalac. Iako sam trenirao po pet, šest sati dnevno, moj mozak i moje ponašanje nisu bili potpuno usresređeni ka tenisu. Taj neki period od 18. do 21. godine bih voleo da sam bio više posvećeniji, jer onda taj svoj maksimum ne bih počeo da doživljavam sa 25, 26 već sa 22 ili 23 godine” zaključio je Tipsarević.

BONUS VIDEO:

Crvena zvezda je u Ligi šampiona! Delirijum na Marakani!