Olivera Jevtić: Do pobede u polumaratonu mogla sam da popijem i kafu
Uz ime Olivere Jevtić (44) povezani su brojni veliki uspesi naše kraljice sportova poslednje dve decenije. Kada je najduža olimpijska deonica u pitanju, uspesi su u jakoj sprezi s Beogradskim maratonom, trkom na kojoj je stasavala, ali i doprinela da ova manifestacija dosegne veliki ugled u svetu.
Sećate li se samih početaka na Beogradskom maratonu?
- Kako da ne, to se ne zaboravlja. Moj prvi polumaraton u životu uopšte bio je 1993. godine u glavnom gradu. Bila sam pionirka i uzela startni broj za Trku zadovoljstva na pet kilometara kao i za polumaraton. Sa mnom je startovao moj trener Slavko Kuzmanović, koji je bio prvak Balkana na 10 kilometara sa 28,38 minuta. Istovremeno su krenuli polumaratonci i učesnici fan rana - priča Olivera Jevtić.
Ambasadorka maratona - kruna karijere
Za sve što ste učinili za događaj, uoči ovogodišnjeg izdanja dobićete zvanje ambasadora Beogradskog maratona?
- Ne znam da li sam bila srećnija na trkama u glavnom gradu ili sada kada se organizator opredelio za mene i da ja budem ambasador na 35. jubilarnom Beogradskom maratonu. To je za mene kruna, overa moje karijere i mojih rezultata u maratonu. Do ovog laskavog priznanja došla sam bez lobiranja, jer direktor Darko Habuš zna da sam rasla uz Beogradski maraton, imala uspona i padova baš kao i ovaj događaj, ali sam uvek ustajala i nastavljala trku. Biti ambasador Beogradskog maratona, ući u klub promotera koji su prodefilovali u Beogradu - Luisa, Tergata, Čistjakove, Bubke, Bimona, Virena i drugih, za mene je najveći uspeh.
Kada ste saznali za trenerovu potajnu ideju da probate da takmičarski pretrčite 21 kilometar?
- Slavko mi je na Slaviji rekao da imam veliku prednost, da mogu da popijem i kafu i da ću biti prva polumaratonka, pa hajde da probamo.
Kako ste izdržali?
Geteborg za sva vremena
Koju biste trku od tih izdvojili kao posebnu?
- Od beogradskih, onu prvu 2007. na kojoj sam overila uspeh iz Geteborga 2006. Od međunarodnih, mada mnogi smatraju da mi je najveći domet šesto mesto na Olimpijskim igrama u Atini, ipak mi je najdraža 2006. godina i srebrna medalja s Evropskog prvenstva u Geteborgu, prvo odličje za Srbiju u bilo kom sportu s najvećih takmičenja.
- Pri povratku na Brankovom mostu imala sam malih problema, ali bio je to već kraj trke. Nisam ni znala da je jedna Rumunka ispred mene i da je ona prijavljena za polumaraton a ne maraton. I s mojom srebrnom medaljom i rezultatom od sat i 18 minuta trasirala sam sebi put i karijeru na duge staze.
Koliko ste puta još učestvovali na beogradskim polumaratonima?
- Kasnije nisam mogla da zamislim da prođe bez mene Beogradski maraton. Od, evo, 34 protekla događaja, 11 puta sam trčala polumaraton i uvek bila na pobedničkom postolju s devet zlatnih medalja i po jednim drugim i trećim mestom.
A kada ste svih 42,195 km ostavili iza sebe na Terazijama?
- Dugo sam čekala na moj prvi maraton u Beogradu. Bilo je to 2007. kada sam čvrsto obećala organizatoru i direktoru Dejanu Nikoliću. Moj menadžer Federero Roza napravio je ugovor s Beogradskim maratonom da ću učestvovati. Bila sam povređena, ali maratonska groznica me je držala tokom cele trke. Uspela sam bukvalno na jednoj nozi da dođem prva do cilja sa pristojnim rezultatom - dva sata i 35 minuta.
Sećanje na rekord u Roterdamu
Od 13. aprila 2003. i Roterdama držite rekord države u maratonu s 2,25:23. Kakva su vam sećanja na taj okršaj?
- Ponosna sam na to. Nisam slučajno došla do tog rekorda, vlasnica sam najboljih seniorskih nacionalnih rezultata na pet, pa 10 kilometara i na polumaratonu. Bila sam druga juniorka na Prvenstvu sveta na pet kilometara. Imam pet medalja s evropskih prvenstva u krosu, po čemu sam najbolja seniorka ovog takmičenja u 20. veku, a i dalje među najboljima uopšte. Sve je to najbolja baza za dobru maratonsku trku. Imala sam kompletnu atletsku školu, neko bi rekao opšti smer, jer sam trčala sve, ali specijalizovala sam se za maraton. Tako da je onaj u Roterdamu bila overa svih ovih
rezultata na stazi i u krosu kao i uličnih trka, kao što je Sao Silvester u Sao Paulu gde sam dva puta pobedila.
Koliko ste još puta trijumfovali?
- Mnogo sam ponosna i srećna što sam tri puta trčala i pobedila na 42,195 kilometara na Beogradskom maratonu, pored te 2007. još 2013. i 2017. godine.
Kako se dogodilo da niste oborili nijednom rekord maratonske staze?
- Kad sam bila najspremnija trčala sam maratone širom Evrope i sveta, kao što su Roterdam, Boston, Pariz, Atina, Geteborg i uglavnom sam formu tempirala za te maratone. Beograd je nekoliko puta menjao trasu. Kada je bila promenjena 2017, upisana sam u listu rekorderki. Brankov most i Zeleni venac su velike prepreke da bi se istrčala rekordna trka. Ja sam nekako uvek bila zadovoljna da komuniciram s Beograđanima, koji su me uvek toplo prihvatali, bodrili i nosili tokom cele trke. Prosto na Beogradskom maratonu uživam da otpozdravljam prijateljima.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Sport
Komentari (0)