NESVAKIDAŠNJI PODVIG Zdravko Vujaklija ispunio davno zacrtani cilj povratka u domovinu iz pečalbe: Dvadeset dana pešačio od Italije do Srbije
Srpski polumaratonac Zdravko Vujaklija pre 30 godina zacrtao je naizgled nemoguć cilj, koji je uspeo da ostvari - da se iz Italije, u kojoj je živeo i radio, vrati do Beograda - peške!
Nakon 20 dana velikih napora, vozač kamiona u penziji ispunio je zahtevnu misiju i pred vikend stigao je u Srbiju. Zvanično zahtevno putešestvije završio je na stadionu OFK Beograda na Karaburmi.
- Bilo je naporno, ali me je vukla želja koja traje već 30 godina da dođem u svoju Srbiju. Upravo to me je držalo sve vreme puta - rekao je Vujaklija za Alo! nakon što je prošao kroz cilj na Karaburmi.
Alo!/Masanori Jošida
Put je bio dug, kada sam ušao u Šid osećao sam se kao na početku. Ponosan sam - rekao je Vujaklija odmah po prolasku kroz cilj.
Otkrio je da je bilo naporno i da su se tokom puta smenjivali sunce i kiša.
- Prva deonica u Italiji bila je najteža. Nisam znao šta me čeka. Bile su visoke temperature, pogotovo u Italiji. Temperatura je dostizala čak 38 stepeni, posle je bilo i kiše, ali išao sam samo napred. Razmišljao sam samo o Srbiji i dolasku u svoju zemlju i ništa nije moglo da me spreči da ostvarim taj cilj.
ODUSTAJANJE NIKAD NIJE OPCIJA
Alo!/Masanori Jošida
Kaže da za njega odustajanje nikad nije bila opcija.
- Ne, nijednog trenutka nisam pomislio da odustanem. Takva stvar kod mene u životu nije opcija, ono što započnem, to ću i završiti. Pogotovo u ovom slučaju, bio sam spreman na sve uslove i prepreke koje me čekaju. Taj ulazak u Srbiju je bio neprocenjiv, takve stvari ne možete kupiti novcem.
Slavko je rekao da nije imao mnogo poteškoća.
- Jedina poteškoća je bila dužina puta od Ajdovščine do Postojne, gde je bio blagi uspon od 16 do 20 posto, ali uspeo sam da izguram uz manje poteškoće.
HVALA SLOVENCU
Alo
A onda je pomenuo dobre ljude koji su mu pomogli na putu do cilja.
- Zahvalio bih se Slovencu koji je pošišao travu i omogućio mi da prespavam pod šatorom. Upozorio me je da će uslediti nevreme i tako je i bilo. Cilj mi je bio da dnevno pređem 45 do 50 kilometara, morao sam da vodim računa i o tome da se na kraju dana nađem u naselju gde mogu da prespavam.
Osim napornog pešačenja, morao da je vodi računa i o energiji tokom napornog puta - hrani.
- Nekada sam kupovao u prodavnici sastojke za sendvič koji sam pravio, ali uglavnom sam ručao u restoranima. Bilo je i trenutaka gde nije bilo restorana, pa sam morao da se snalazim.
Kako i sam kaže, video je mnoge lepote, ali Srbija je ipak nešto posebno.
- Želja je postojala odavno. Gorelo je u meni kao vulkan. To sam osetio kada sam kročio u Srbiju. Nije bilo napora, mogao sam da hodam, da trčim... Svuda sam video mnogo lepote usput, ali Srbija je nezamenjiva. Ne bih menjao ovo za milijarde.
Spreman za maraton
Nakon naporne nesvakidašnje avanture, Zdravko je otkrio da je spreman za nove, naporne trke.
- Sledeće godine želim da napravim iskorak i neću se prijaviti za učešće na polumaratonu, nego za maraton.
Alo!, hvala!
Zdravko Vujaklija zahvalio je i ekipi portala alo.rs koja je pratila svaki korak našeg polumaratonca.
- Hvala čitavoj ekipi Alo! koja me je pratila tokom celog puta. Takođe, dugujem zahvalnost i Beogradskom maratonu, kao i svom treneru Novici Panteliću - rekao je za kraj Vujaklija.
Šator
- Tokom puta najviše sam spavao u šatoru. Moj plan je bio da na svakih 45 do 55 kilometara dođem do smeštaja, ali njega često nije bilo. Nisam imao drugog izbora nego da razvučem šator i prespavam u njemu - otkrio je Vujaklija.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Sport
Komentari (0)