NOVA KUBANSKA KRIZA! Vašington obnovio izviđačke letove oko karipskog ostrva

Napetosti između Rusije s jedne i SAD i NATO sa druge strane, što oko Ukrajine, a što oko drugih geopolitičkih sukoba, doveli su do toga da se ponovo otvoreno priča o razmeštanju ruskog strateškog nuklearnog arsenala u dvorište Amerike. Ono što se desilo 1962. godine, kada je izbila čuvena „kubanska kriza“ povodom razmeštanja sovjetskih nuklearnih projektila srednjeg dometa na Kubi, a zbog čega je usledila pomorska blokada tog ostrva od strane SAD i, umalo, nuklearni rat, sada je opet aktuelno.

Profimedia

Naime, nakon sve glasnijih spekulacija da će Moskva zbog širenja NATO na istok i samim tim raspoređivanja ofanzivnog naoružanja na granice Rusije, odgovoriti razmeštanjem svog arsenala na Kubi i u Venecueli, oglasio se i zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov, koji je na te navode odgovorio tako da ceo zapadni svet ostane zatečen: „Ne želim ništa da potvrdim ili odbacim“.

SAD su odmah odgovorile podizanjem svojih izviđačkih aviona i snimanjem Kube i Venecuele. Interesantno je i da je ruski avion Tu-154, koji inače pripada ruskoj Federalnoj službi bezbednosti (FSB), leteo između Kube i Venecuele, a tri dana ranije i iz Nikaragve za Havanu, što je podgrejalo američke strahove da je priča o raspoređivanju ruskog arsenala u tom delu sveta ozbiljna.

Reagujući na takve izjave i akcije Kremlja, američki državni sekretar Entoni Blinken istakao je rešenost SAD da se suprotstave „ruskoj pretnji“ na zapadnoj hemisferi i spreče snabdevanje Kube i Venecuele ruskim projektilima, kao i stvaranje raketne krize slične onoj koja se dogodila 1962.

Profimedia

Podsetimo, između 16. i 28. oktobra 1962. svet se nalazio na rubu nuklearnog rata pošto su SAD otkrile da SSSR raspoređuje projektile na Kubi. Taj potez Sovjeta usledio je nakon što su SAD razmestile projektile u Turskoj i Italiji. Tim projektilima SSSR je mogao tada da gađa položaje u više od pola SAD, zbog čega je usledila pomorska blokada i dugi i mukotrpni pregovori dve strane.

Glavni akteri trilera zbog kog je svet drhtao bili su predsednik SAD Džon F. Kenedi, vođa SSSR Nikita Hruščov, te kubanski lider Fidel Kastro. Drama je okončana tako što je dogovoreno da se Sovjeti povuku s Kube, a zauzvrat su SAD uklonile projektile iz Turske, nakon čega je usledilo otopljavanje odnosa između dve najveće svetske sile.

Ostaje nada da će se nešto slično desiti i sada.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI