PRLJAVI PLES NEMAČKE Berlin i Pariz srljaju u scenario koji nije viđen preko 70 godina!

Dok su ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza naglasili razlike između dve zemlje, u Francuskoj postoji dublja zabrinutost da se Berlin sve više okreće ka istoku Evrope, što bi moglo da poveća dominaciju Nemačke, pišu svetski mediji.

Кrhki odnosi

Između Pariza i Berlina se uvek mogu očekivati trzavice kada novi lideri preuzimaju vlast, ali deset meseci nakon što je Šolc postao nemački kancelar, odnos dve zemlje koji je u srcu EU krhkiji nego što je ikada bio, ocenjuje Tajms.

Ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza samo su zaoštrili razlike, razbijajući nade da će, kako piše londonski list, doći do resetovanja posle godina nategnutog partnerstva između kancelarke Angele Merkel i predsednika Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Makrona.

Šolc u sredu dolazi u Jelisejsku palatu u pokušaju da umiri Makrona nakon, ističe Tajms, ljutite francuske reakcije na niz nemačkih inicijativa, s kulminacijom u paketu Berlina od 200 milijardi evra za ublažavanje posledica skoka cene energije po svoje stanovništvo i kompanije, što bi moglo da poremeti tržište EU.

Makron je na samitu EU prošle nedelje javno izrazio svoje nezadovoljstvo, rekavši da "nije dobro ni za Evropu ni za Nemačku da se ona sama izoluje" protiv ograničenja cene gasa. On je potom, nakon što je u Briselu postignut kompromis, ublažio svoje izjave, rekavši da je normalno da dve zemlje nemaju uvek iste stavove.

Alo

Rat u Ukrajini i revitalizacija NATO-a su zasad potopili Makronov projekat evropske "strateške autonomije" sa sopstvenom vojskom. Šolcova vlada, ističe list, preferira NATO i naljutila je Pariz izbegavanjem zajedničkih projekata raketne odbrane, kao i izgradnje budućeg evropskog borbenog aviona i tenka.

Кomentatori u Francuskoj su zabrinuti da se težište Evrope pomera ka istoku, nakon što je Nemačka počela da popravlja odnose sa susedima iz bivšeg sovjetskog bloka koje je zanemarivala dok je razvijala komercijalne veze sa Rusijom, ukazuje Tajms.

Evropska politika kao fudbal

Na prošlonedeljnom samitu evropskih lidera francuski predsednik je nadigrao Šolca, primoravši nemačkog kancelara na defanzivu, ali ostaje uzvratni meč, ističe Politiko.

Makron je na početku samita rekao novinarima da je Berlin "izolovan" u svom protivljenju privremenom ograničenju cene gasa, što je Francuska zagovarala kao način da se obuzda energetska kriza u EU i, ukazuje Politiko, izolovani Nemci su na kraju pustili. Francuski predsednik je takođe iskoristio samit u Briselu da sruši nade Nemačke u izgradnju gasovoda Midkat za koji se Berlin nadao da bi preko Španije i Francuske mogao da dovede dodatni gas iz severne Afrike.

Umesto Midkata, Francuska, Španija i Portugal su najavile "koridor zelene energije" između Barselone i Marseja, podmorski gasovod BarMar. Teorijsko vreme svakako dobija ono što želi – Španci i Portugalci bolje energetske veze sa ostatkom EU, a nemački gasovod – ali je problem u vremenu. Nemačka želi nešto što bi moglo da dovede gas za osam ili devet meseci, dok je projekat BarMar tek u povoju.

Francuska je pobedila u toj utakmici, ali je revanš već planiran za ovu nedelju kada Šolc dolazi u Pariz, ističe Politiko, dodajući da Makron, taktičar koji uživa u političkim poenima, ne može da garantuje pobedu u revanšu protiv svog kolege.

Кada se razgovor vrati na odbrambena pitanja, Pariz bi mogao da bude u defanzivi, posebno u očima Amerike koja poziva Evropljane da pojačaju odbranu pred pretnjom iz Rusije.

Francuska će, piše portal, verovatno zaostati za Berlinom koji je počeo da ozbiljno povećava izdvajanja na odbranu. Nemački vojni budžet od 50 milijardi evra, koji će biti dopunjen specijalnim fondom od 100 milijardi evra za naoružanje, veći je od francuske 44 milijarde evra. Šolc se uz to obavezao da će ispuniti cilj NATO-a za odvajanje najmanje dva odsto BDP-a na odbranu, što bi dugoročno moglo da znači 80 milijardi evra.

Tako da će, zaključuje Politiko, evropska politika verovatno završiti kao fudbal – 22 čoveka jure loptu 90 minuta i, na kraju, Nemci pobede.

Dublje brige Francuske

S druge strane, ocenjuje Fajnenšl tajms, sastanak Šolca i Makrona je prilika da se uspostavi odnos dve zemlje. Tenzije između Francuske i Nemačke ogoljene na samitu EU izazvale su zabrinutost da dve zemlje neće moći da prevaziđu svoje razlike kao u prošlosti, ukazuje britanski list, ističući da spor oko ograničenja cene gasa samo jedan u nizu.

Berlin i Pariz bi obično bili u bliskoj koordinaciji uoči samita i njihova usaglašena pozicija bi bila mapa puta za EU. Ali, ovog puta nije bilo takve diplomatije pošto su se dve zemlje sukobile oko niza pitanja.

Razmere nesloge otkrivene su takođe prošle nedelje kada je odložen zajednički sastanak francuskog i nemačkog kabineta, koji je trebalo da se održi 26. oktobra. Zvaničnici su okrivili tesne rasporede ministara, ali su obe strane privatno priznale da su potrebni dodatni razgovori.

Umesto toga, Makron i Šolc će imati radni ručak u Parizu s malom grupom pomoćnika. Glavne teme bi trebalo da budu pitanja odbrane i energetike, mada je izvor iz Jelisejske palate rekao da Pariz želi da širi diskusiju za usaglašavanje zajedničke vizije francusko-nemačkih odnosa.

Mada se kao izvor tenzija navodi ruska invazija na Ukrajinu, koja je dovela francusku i nemačku ekonomiju pod ogroman pritisak, u Parizu postoji dublja zabrinutost od kratkoročnih briga oko ruskog rata i njegovog ekonomskog uticaja. Sumnje se uvlače u sveukupne odnose Francuske s Nemačkom, kako raste strah da Berlin želi da pomeri svoj fokus na istoku, što bi dugoročno moglo da ojača dominaciju Nemačke u Evropi.

- Francuzi se brinu da će Nemačka na kraju postati bliža istočnoj Evropi, s potencijalnim članicama EU poput Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, nego Francuska - rekao je Džejkob Ros, naučni saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI