EU JE POTREBNA "RATNA EKONOMIJA" Nemački diplomata razotkrio planove Brisela

EU mora drastično da poveća proizvodnju municije i teškog naoružanja ako želi da pomogne Ukrajini da uspe u sukobu sa Rusijom, izjavio je u subotu Volfgang Išinger, bivši predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije i iskusni nemački diplomata. On je naglasio da će pristalice Kijeva ostati bez zaliha ukoliko ne transformišu svoju ekonomiju.

„Mnogo toga sugeriše da je ovaj rat daleko od završetka. Stoga je neophodno da planiramo dugoročno“, istakao je Išinger u intervjuu nemačkom listu Velt. „Svi vojni stručnjaci koje poznajem kažu da zalihe starog sovjetskog oružja i odgovarajuće municije ponestaju.

Ukrajina je prinuđena da ispaljuje dnevno onoliko municije koliko mi proizvodimo za pola godine. Nazire se kraj našim zalihama. Šta sledi? Ko se bavi dopunom? Ratna ekonomija znači da mi – unutar NATO-a i u koordinaciji na evropskom nivou – preuzimamo inicijativu i pozivamo evropske kompanije za naoružanje da proizvode više oružja i više municije kao rezultat rata.

Išinger je rekao da bi snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem, poput tenkova, raketa, sistema protivvazdušne odbrane i dronova, trebalo da „kontroliše i koordiniše“ EU, kao i vlade pojedinih država članica. On je dodao da redovni sastanci zapadnih zemalja koje podržavaju Kijev oružjem i vojnom opremom u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj nisu dovoljni. „One su svakako od velike pomoći, ali nam je potreban politički prioritet kako bi industrija imala potrebne specifikacije“, rekao je on.

Moskva je više puta pozivala kolektivni Zapad da prestane da „pumpa” Ukrajinu oružjem, tvrdeći da će to samo produžiti neprijateljstva i patnju običnih Ukrajinaca, a ne promeniti krajnji ishod sukoba.

Od 2008. do 2022. Išinger je bio predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, najvećeg godišnjeg multinacionalnog bezbednosnog događaja te vrste. Konferencija je bila platforma na kojoj je još 2007. godine ruski predsednik Vladimir Putin prvi put izrazio zabrinutost zbog širenja NATO-a na istok i upozorio da je unipolarni model ne samo „neprihvatljiv, već i potpuno nemoguć“ za savremeni svet.

Sada zagovornik još dalje militarizacije Evrope, Išinger je ranije umešao i u ukrajinska previranja. Početkom 2014. godine, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ga je prisluškivala da postane njen predstavnik sa zadatkom da uspostavi „dijalog“ u Ukrajini nakon puča na Majdanu, koji je svrgnuo demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča i započeo godine -dugi sukob na istoku zemlje.

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara 2022. godine, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, koji su osmišljeni da Donjecku i Lugansku daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.

Priznanje su takođe pojačali bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland, koji su odvojeno izjavili da sporazumi iz Minska nikada nisu imali nameru da se stvarno ispune, već su bili samo lukavstvo da se Ukrajini kupi vreme da ojača svoju vojsku.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI