UŽASNE VESTI ZA VAŠINGTON SAD žanju ono što su posejale

Međutim, Glas Amerike ističe da otprilike isti broj ljudi željno iščekuje američko oružje i pomoć u odbrani, kao i da ovakva kontradikcija potiče od "kongitivnog ratovanja" i "manipulacije javnim mnjenjem" kopnenog dela Kine. 

Dopadalo im se to ili ne, činjenica je da je sve više kredibilnih upozorenja na bezbednosna obećanja SAD, ali ako Glas Amerike za to krivi Peking, to znači da stanovnike Tajvana smatra budalama, piše kineski list.

U tekstu se kao primer navodi rusko-ukrajinski sukob "koji je izazvao NATO predvođen SAD". Vašington iznova obećava podršku Kijevu, ali je takođe jasno stavio do znanja da granica postoji, a to je da SAD ne žele da budu direktno uključene u sukob.

Sjedinjene Države očigledno neće dati sve za Ukrajinu, a obećanje podrške je samo izgovor za iskorišćavanje Kijeva kako bi se oslabila Rusija, piše "Global tajms".

Još jedan primer je rat u Avganistanu. Nakon 20 godina vojnog prisustva u toj zemlji, SAD su procenile da više nemaju nikakve koristi, već samo gubitke, zbog čega su se ishitreno povukle "na krajnje sramotan i neodgovoran način".

Za te dve decenije život avganistanskog naroda nije poboljšan, a nakon toga SAD su nastavile da ignorišu izbeglice iz Avganistana, uključujući i one koje su stizale u SAD.

- Nije potreban kognitivni rat ili manipulacija javnim mnjenjem. Stanovnici Tajvana to mogu i sami da vide - piše kineski list.

Na to da stanovnici Tajvana sve vide ukazuju i rezultati anketa. Oko 60 odsto ispitanika je 2020. godine verovalo da će SAD poslati trupe ukoliko izbije kinesko-tajvanski sukob, međutim u avgustu 2022. godine, taj broj je pao na 50 odsto.

Možda sada dosta ljudi u Ukrajini veruje u to, ali vremenom, sebičluk postaje sve očigledniji u američkom tzv. globalnom liderstvu. Razlog za sumnju stanovnika Tajvana u kredibilitet SAD dolazih iz samih SAD.

Građani Tajvana shvataju, navodi kineski list, da ih SAD tretiraju kao topovsko mesto. Iz Vašingtona često stiže poruka da je američka posvećenost Tajvanu "čvrsta", ali nikada nije razjašnjeno koliko će "čvrsta" ona zaista biti. 

SAD nemaju hrabrosti da se direktno sukobe sa Kinom jer postoji ekstremna asimetrija u takvom scenariju - odlučnost Kine da zaštiti svoj teritorijalni suverenitet i čvrsta volja kineskog naroda, u odnosu na američke kalkulacije dobitaka i gubitaka usled takvog sukoba, kao i reakcije Amerikanaca na njega, navodi Jang Siju sa Kineskog instituta za međunarodne studije.

- Oslanjanje na podršku SAD je jednako gašenju žeđi otrovom. Kako je Glas Amerike napomenuo, 1979. godine zvanične američke veze sa ostrvom su prekinute. Sada se SAD ponovo priklanjaju Tajvanu jednostavno zato što Vašington ponovo otkriva vrednost ostrva kako bi obuzdao Kinu. Ako te vrednosti nema, neće biti prodaje oružja i poseta visokih političara - piše "Global tajms".

Kredibilitet Sjedinjenih Država je u opasnosti. Sve više američkih saveznika gubi poverenje u Vašington, a SAD za to mogu da krive samo sebe, zaključuje list.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI