MAKRON PREDSTAVIO EKOLOGIJU NA FRANCUSKI NAČIN Evo koliko je evra izdvojeno za ekološku transformaciju i zelenu agendu

Mnogi će postaviti pitanje zašto jedan evropski lider posećuje baš ove države i potpisuje različite ugovore sa njima. Odgovor je francuska energetska transformacija, uključujući i novu ambicioznu zelenu agendu.

Iako je pokušaj da u Francusku uvede takozvani "ugljenični porez" neslavno propao kroz pobunu "žutih prsluka", Makron nije odustao od zelene agende. Ovaj lider vidi budućnost svoje države u brzoj i efikasnoj zelenoj tranziciji u nekoliko ključnih ciljanih godina, 2027, 2030. i 2050. Po novim planovima objavljenim krajem septembra ove godine, značajan deo posla bi morao biti odrađen do kraja drugog mandata ove administracije, uz deo posla koji bi prešao i u prvu polovinu mandata narednog predsednika i vlade.

U čemu se zapravo sastoji taj plan Emanuela Makrona u sferi energetike i ekologije?

Makron je za početak naveo da je ostvariv cilj Francuske da smanji svoje štetne emisije gasova za 55 odsto do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, a u skladu sa ciljem Evropske unije (EU). To podrazumeva dvostruko ubrzanje sadašnjeg tempa smanjivanja emisija štetnih gasova kroz smanjenje zavisnosti od nafte, uglja, gasa i drugih fosilnih goriva. Velika sreća Francuske je što zbog široke upotrebe nuklearne energije za proizvodnju struje (skoro 70 procenata udela), kao država i ne emituje prevelike emisije u poređenju sa drugim razvijenim državama. Iako ima skoro četiri puta više stanovnika od Holandije, Francuska emituje duplo manje štetnih gasova zahvaljujući upotrebi nuklearnih reaktora. U sferi smanjenja štetnih gasova, ova država takoreći ima zicer.

Zbog puča u Nigeru i dolasku na vlast vojne hunte koja nije previše lojalna Francuskoj, Pariz značajnu pažnju sa ove države u nabavci uranijuma za svoje reaktore prebacuje na Kazahstan. To je u poslednjoj poseti ovoj državi i predsedniku Tokajevu bolje definisano i saradnja će se intenzivirati. Preostale kapacitete termoelektrana na ugalj, koje Francuska poseduje će do 2027. biti preusmerene na rad kroz energiju biomase. U tom smislu, za razliku od skeptične Nemačke, Pariz vidi nuklearnu energiju kao legitiman izvor energije u narednim decenijama, što obuhvata i Makronov novi plan. Ona će beležiti postepeno smanjivanje udela u korist vetra i solarnih panela, ali ne potpuno gašenje kao u Nemačkoj.

Veliku pažnju Francuska će usmeriti ka industriji električnih automobila i njihovoj široj upotrebi među stanovništvom. Cilj ove politike je smanjenje štetnih emisija iz saobraćaja (oko 20 odsto štetnih emisija) i umanjenje korišćenja nafte, koja dominantno dolazi iz uvoza, gde je takođe glavni uvozni partner Kazahstan. Politika Makrona oko električnih automobila obuhvatiće nekoliko koraka, gde bi prvi bio politika podsticaja njihovog korišćenja, a druga podsticaji njihovoj većoj proizvodnji.

Kada se radi o podsticajima korišćenju, francuska politika biće orijentisana ka subvencijama za njihovo korišćenje, uključujući i subvencije za jeftino iznajmljivanje od strane siromašnijih građana. U francuskom selu Api, sprovodi se i eksperiment ograničenja vožnje samo električnih vozila radi procene efekta u široj primeni ovog pravila. Takođe, povraćaj novca za kupovinu električnih vozila u Francuskoj iznosiće čak 5.000 evra, a zakon je u septembru ove godine prekrojen da indirektno izuzme kineske automobile iz ovog programa povoljnosti, ne bi li se ojačala domaća industrija automobila.

Po rečima lidera Francuske auto industrija ove države bi trebalo da do 2027. proizvede čak 1.000.000 vozila na električni pogon, ali i da zatvori lanac snabdevanja za njih. Na severu ove države do iste godine trebalo bi da se otvore četiri fabrike za proizvodnju i reciklažu litijumskih baterija. Evropska komisija je ovoj državi za ovaj program odobrila subvenciju od 660 miliona evra, zbog strateške važnosti. Paralelno sa fabrikama, rudnik litijuma bi trebalo da bude otvoren u mestu Buvuar 2027, sa ciljem da godišnje francuska kompanija Imeris tržište snabdeva rudom za potrebe proizvodnje 700.000 vozila godišnje. Identičan rudnik biće otvoren uz saradnju sa Velikom Britanijom u mestu Kornvol do 2030. Makronova vlada očekuje da će manjak u kritičnim mineralima za zelenu tranziciju ove zemlje uspeti da reši kroz ugovore sa Uzbekistanom, Mongolijom, kao i intenziviranje uvoza iz Čilea, uz buduće jake domaće i britanske kapacitete.

Veliku prepreku ambicioznim planovima Francuske oko zelene tranzicije predstavlja svakako i manjak poverenja građana i ekoloških aktivista u vladu i predsednika. Jedan od ministara ekologije iz prve vlade Makrona, čuveni zeleni aktivista Nikola Ulo, razočaran je dao ostavku 2018. zbog presporog delovanja vlade. Makron će imati težak zadatak i da uveri javnost da su svi zeleni iskoraci ispravni i da je nužno trošiti milijarde evra za ove ciljeve. Ipak, nikada ne bi trebalo potceniti ubedljivost poruke "vraćanja suvereniteta" za tradicionalno prkosnu francusku javnost.

Zeleni zaokret Francuske je jedini način da ova država bude energetski nezavisna i da joj pučevi u državama Trećeg sveta ili nestabilne vlade ne utiču na cenu struje ili stabilnost energetskog sistema kod kuće. Makron to zna, kao i svaki drugi lider u Parizu. Niska zavisnost ove države od ruskog gasa, za razliku od evropskog komšiluka, dokazala je tu politiku u praksi, jer je omogućila Francuskoj jednu od najnižih stopa inflacije u EU i manje problema tokom zime. Ukoliko bi takva nezavisnost bila skoro apsolutna, Francuska bi u sferi energetike mogla biti i na samom vrhu Unije. To Makronov program ukratko i želi da postigne, iako neće biti jednostavan.

BONUS VIDEO