NEPOŽELJAN Šmita ne vole ni Srbi ni Bošnjaci

 

Ono što se proteklih meseci najavljivalo sada je postalo zvanično, ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira zvanično su imenovali Kristijana Šmita za sledećeg visokog predstavnika u BiH, nakon što ga je za to mesto kandidovala Nemačka.

Šmit će svoju dužnost preuzeti prvog avgusta, kada će ostavka dosadašnjeg visokog predstavnika Valentina Incka stupiti na snagu, piše Srpskainfo.

Dolaskom u Bosnu i Hercegovinu Šmitu to neće biti prvi susret sa Balkanom. Ovaj političar, naime, ima već poprilično iskustvo ovde jer je kao nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu odbrane u Berlinu često bio u dodiru s Balkanom. Analitičari procenjuju da Šmit, koji je već 40 godina u nemačkoj politici, neće biti tek puki posmatrač u BiH već osoba sa inicijativom i sušta suprotnost Valentinu Incku.

Reč je o iskusnom političaru koji je od 1990. godine član Bundestaga, a obavljao je mnogobrojne stranačke, parlamentarne i državne funkcije. Po zanimanju je pravnik i advokat, a trenutno je potpredsednik Hrišćanske socijalne unije (CSU) i igra važnu stranačku ulogu u spoljnim poslovima.

Osim srpskih predstavnika vlasti koji se protive imenovanju Šmita jer smatraju da kancelarija visokog predstavnika treba biti ugašena, na njegov dolazak blagonaklono ne gledaju ni mnogi bošnjački političari jer ga smatraju bliskim čovekom sa HDZ te veruju da će biti previše naklonjen hrvatskim političarima u BiH, posebno Draganu Čoviću.

Naime, CSU je sestrinska stranka HDZ i poznato je da Šmit ima dobre odnose sa Hrvatskom. To je najviše i zasmetalo bošnjačkim političarima, a bošnjačka dijaspora iz SAD ranije je pisala američkom državnom sekretaru tražeći da se Šmit ne imenuje na poziciju visokog predstavnika.

Tvrdili su da će voditi blagu politiku i podilaziti “Zagrebu, Beogradu i Moskvi”. U svom pismu su naveli i da podrška Šmitu znači i podrška HDZ.

– Podržavajući Šmita SAD bi dopustio Vladimiru Putinu da zadire u regiju. Alarmantno je da je Šmitova CSU vrlo glasna podrška hrvatskom HDZ kao krajnje desničarskoj stranci s velikom antisemitskom bazom u Hrvatskoj i BiH. Šmit je od HDZ dobio Orden Ante Starčevića, priznanje koje je uručeno optuženima i osuđenima za ratne zločine - naveli su, između ostalog u pismu.

Ko je ustvari Kristijan Šmit?

Od 1991. godine je nekoliko godina, kao član CSU, bio njihov čovek u Bundestagu zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku. Nekoliko godina kasnije je imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane u Berlinu te je često bio u dodiru s Balkanom.

Po nalogu nemačke kancelarke Angele Merkel, Šmit je u više navrata boravio u BiH, gde se, između ostaloga, brinuo i o pronalasku brzih rešenja za smeštaj migranata. Mediji su ranije pisali da Šmit gaji posebno dobre odnose sa Izraelom, Hrvatskom, Austrijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD.

Od 2014. do 2018. bio je savezni ministar za poljoprivredu.

Krajem 2017. godine izazvao je bes nemačke javnosti kada je na zasedanju Saveta EU dao saglasnost za petogodišnje produženje korištenja kontroverznog herbicida glosofata, iako je sa ministarkom za okolinu, sa kojom deli nadležnost, prethodno dogovorio da bude suzdržan tokom glasanja.

Mnogi građani i politički protivnici su nakon toga tražli njegovu ostavku. Iako nije podneo ostavku niti je smenjen, Šmit, ipak, nije dobio ponudu da ostane u novoj nemačkoj vladi koja je formirana 2018. godine. Ipak, to nije značio i njegov politički kraj jer je Šmit nastavio delovati u Bundestagu.

Nije nepoznat vlastima Srpske

Zanimljivo je da Šmit nije nepoznata osoba ni za predstavnike vlasti u Republici Srpskoj čiji su se predstavnici već ranije susretali sa njim, ali u drugoj ulozi.

Naime, Šmit se u leto 2016. godine sastao sa tadašnjim predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i premijerkom Željkom Cvijanović. U to vreme Šmit je bio savezni ministar poljoprivrede, a u BiH je stigao kako bi ubedio rukovodstvo Srpske, koje se tada protivilo adaptaciju SSP između BiH i EU, a koji je bio uslov za predaju Zahteva za članstvo u EU, da popusti.

Vlasti Srpske su tada bile stava da će adaptacija SSP naneti štetu poljoprivredi BiH, pa su tadašnji članovi Saveta ministara BiH i član Predsedništva BiH Mladen Ivanić odbijali glasati bez saglasnosti Vlade RS. Šmit je nakon razgovora sa Dodikom i Cvijanovićevom, ipak, uspeo da ih ubed da daju svoju saglasnost na adaptaciju SSP.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI