NAKON ŠTO JE PUTIN LUPIO ŠAKOM O STO EVROPA SE DOVELA U RED Glavne zemlje EU stale uz Rusiju
Preokret u odnosu prema najvećoj državi na svetu povodom ukrajinske krize bio je vidljiv u izjavama nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, kojima se juče pridružio i predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, izjavom da EU veruje da cilj Rusije nije da zauzme Ukrajinu.
EPA/ KAY NIETFELD
Kritike koje je Šolc dobio iz Vašingtona zbog stava prema ukrajinskoj krizi, kao i izjava Makrona posle susreta s ruskim kolegom Vladimirom Putinom da ima nade za mir, predstavljaju tihi način da se Evropa otme iz američkog ratobornog stiska i odnosa prema Rusiji, smatraju sve češće i zapadni analitičari. S jedne strane, tu je gasna kriza, zbog koje trpi industrija koja funkcioniše baš zahvaljujući ruskom gasu, a s druge, tu je i realan strah od ruske vojne mašinerije koja bi, kako se procenjuje, lako pregazila evropske protivnike ukoliko bi krenuli u rat bez ogromne vojne podrške SAD.
NATO U TOTALNOM RASULU Makron dao Putinu zeleno svetlo za Ukrajinu i punu podršku
Da je gas okidač problema pokazalo se još pre nekoliko godina, kada su SAD svim silama pokušavale da izvrše pritisak na evropske države da odustanu od gasovoda „Severni tok 2“, pod izgovorom da bi on povećao zavisnost EU od Rusije. Pošto to nije urodilo plodom usledila je eskalacija ukrajinske krize, koja je držana na laganoj vatri od ruske aneksije Krima 2014. godine, da bi sada kulminirala ratnim pretnjama pred kojima drhti bukvalno ceo svet.
Naslov
Papa Franja rekao je da bi rat u Ukrajini predstavljao ludilo i da se nada da bi se tenzije između te zemlje i Rusije mogle prevazići multilateralnim dijalogom.
- Hajde da nastavimo da molimo Boga mira da se tenzije i ratne pretnje prevaziđu kroz ozbiljan dijalog i da pregovori unutar Normandijskog formata doprinesu tom cilju - izjavio je papa, aludirajući na pregovore koji uključuju Rusiju i Ukrajinu, uz podršku Nemačke i Francuske.
- I da ne zaboravimo. Rat je ludilo - poručio je poglavar Rimokatoličke crkve.
Sve to bilo je previše prvo za Nemačku, čija industrija bukvalno zavisi od ruskog gasa i koja ne može da rizikuje njen krah zbog geopolitičkih igara Vašingtona. Nemcima se pridružio Makron, u ulozi mirotvorca tokom posete Putinu ovog ponedeljka, nakon čega je posetio i Ukrajinu.
Usledile su pomirljive izjave Makrona, koji je izjavio da razume crvene linije koje je povukla Moskva, a koje je Vašington više puta odbio. Zbog svega toga analitičari smatraju da su se Šolc i Makron dogovorili da poboljšaju odnose s Moskvom, koja im je ne samo geografski mnogo bliža od Vašingtona.
Foto: Tanjug/AP
U prilog tome ide i to što se Šolc odmah po povratku iz SAD sastao sa Makronom i poljskim premijerom Andžejom Dudom u Berlinu, čime je demonstrirano jedinstvo EU, ali bez SAD kao „starijeg brata“.
- Naš zajednički cilj je da sprečimo izbijanje rata u Evropi - rekao je Šolc, što je potvrdio i Makron.
- Dijalog s Moskvom je jedini način koji će nam omogućiti da osiguramo mir u Ukrajini - dodao je Makron. Jedino je poljski premijer bio nešto oštriji prema Rusiji, ali ni on nije prešao granicu, rekavši da treba učiniti sve da bi se izbegao rat, te dodavši da Evropa mora da pokaže jedinstvo.
Usledila je interesantna izjava Žozepa Borelja, predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, koji je rekao da EU veruje da cilj Rusije nije da zauzme Ukrajinu, već da samo vrši pritisak na Kijev kako bi revidirala bezbednosnu arhitekturu u Evropi.
- Za Rusiju nije važna Ukrajina. Za Rusiju je važna arhitektura bezbednosti u Evropi, arhitektura koju osporava. Oni su zabrinuti za bezbednost i žele da razgovaraju o tome - rekao je Borelj tokom posete Vašingtonu.
KO DIRA BIKA DOBIJE ROGOVE Putin je primoran da pokaže Zapadu kako će se OVO završiti za njih
- Moramo da uzmemo u obzir zabrinutost Rusije i da razgovaramo o tome - zaključio je Borelj.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)