PUTIN ĆE KRVAVO DA PLATI MALU POBEDU Rusi su na korak od osvajanja Bahmuta, ali postoji jedan problem

Ukrajinska odbrana u istočnom gradu Bahmutu i oko njega je pritisnuta kombinacijom intenzivnih artiljerijskih, minobacačkih i vazdušnih udara i značajnog angažovanja kopnenih snaga, kako redovnih ruskih, tako i boraca privatne vojne kompanije Vagner.

Ako i kada Bahmut padne, možda će biti potrebno zapitati se da li se snage ruskog predsednika Vladimira Putina poboljšavaju, učeći lekcije iz niza grešaka koje su do sada napravile u ovom sukobu i konačno iskorišćavajući svoju superiornost u broju i vatrenoj moći.

Odgovor je verovatno ne, piše Si-En-En.

Mik Rajan, bivši australijski general, kaže da bi "oružane snage Ukrajine mogle da odluče da su postigle sve što su mogle i da je očuvanje snaga za bitke koje slede važnije".

Ali ukrajinsko povlačenje nije jednako katastrofi ako se izvede na uredan način.

- To bi trebalo tretirati kao rutinsku taktiku, a ne kao predznak katastrofe - kaže Rajan.

Ukrajinci su iskoristili Bahmut da nanesu ogromne gubitke napadačkim snagama: po nekim procenama u odnosu 7:1. Dolazi trenutak kada je pametnije povući se nego trpeti sve veće gubitke i razoran udarac moralu gledajući predaju stotina, a možda i hiljada opkoljenih ukrajinskih vojnika.

Ali Rusima zauzimanje Bahmuta ne bi promenilo fundamentalne nedostatke u njihovoj kampanji.

Baražna vatra

Bitka za Bahmut u izvesnoj meri ukazuje na to da Rusi menjaju svoj način ratovanja, ili bar pokušavaju da to urade.

Oni se i dalje oslanjaju na masivne baraže indirektne vatre (artiljerija i haubice, rakete, vazdušno bombardovanje) da bi razbili odbrambene položaje. To je bila taktika u gradovima Marijupolju, Severodonjecku i Lisičansku prošle godine.

Ali takva uporna vatra zahteva efikasan logistički lanac. Ruske snage se i muče bore po tom pitanju.

Svakako, kraj borbi u Marijupolju i drugim gradovima prošle godine na kraju su uključivali muškarce koji su napredovali ulicu po ulicu. Ali to su retko bili redovne ruske snage, češće čečenske jedinice, milicija iz samoproglašenih Narodnih Republika Lugansk i Donjeck i mali broj Vagnerovih operativaca.

I često su se dolazili na već napuštenu teritoriju.

Кampanja za zauzimanje Soledara u januaru, a sada i obližnjeg Bahmuta, bila je slična, ali sa jednim značajnim i jezivim izuzetkom - talasima pešadije koje je regrutovala Vagner grupa Jevgenija Prigožina.

Vagnerovi borci koje su zarobili Ukrajinci rekli su za Si-Em-En da nemaju gotovo nikakvu koordinaciju sa redovnim ruskim snagama, osim artiljerijske podrške, pošto su u poslati napred na ukrajinsku liniju vatre.

Prigožin se prošle nedelje hvalio da će front pasti ako Vagner napusti Bahmut.

Postoje i znaci da su Rusi koristili više pešadije u svojim neuspešnim naporima da napreduju u Vuhledaru, opet uz velike gubitke.

Ruska taktika je da replavljuju ukrajinsku odbranu talasom za talasom topovskog mesa – i prihvataju stopu žrtava do 80 odsto u tom procesu.

Ovako razarajući procenat žrtava je neodrživ duž linija fronta koje se protežu na hiljade kilometara. Za neke analitičare takvi gubici znače da "već postoje uslovi za rusku vojnu pobunu velikih razmera".

Bahmut je postao opsesija za Ruse u odsustvu napretka na drugim mestima, iako grad ima mali strateški značaj. Uplašeno da će Prigožin preuzeti sve zasluhe, rusko Ministarstvo odbrane počelo je da šalje još snaga u to područje.

Ali fokus na Bahmutu je možda koštao Rusiju uspeha u operacijama na drugim mestima. Naporna kampanja zauzimanja Bahmuta, koji je prvi put napadnut pre nekih 10 meseci, ilustruje očajničku potrebu za bilo kojom pobedom – bez obzira na šire bojno polje.

To može da objasni zašto je ukrajinskim snagama naređeno da drže liniju. Volodimir Nazarenko, zamenik komandanta Nacionalne garde Ukrajine, rekao je prošle nedelje da Rusi "ne uzimaju u obzir svoje gubitke u pokušaju da zauzmu grad".

- Zadatak naših snaga u Bahmutu je da nanesu što više gubitaka neprijatelju. Svaki metar ukrajinske zemlje košta neprijatelja stotine života - rekao je.

Sistemski problemi

Ruska mobilizacija prošle jeseni je regrutovanjem oko 300.000 ljudi obezbedila grupu pešadije i pomogla da se rekonstruišu jedinice koje su pretrpele velike gubitke. U isto vreme, Prigožin je pretraživao ruske zatvore i pretvarao svoje Vagnerovce u udarne trupe kampanje.

Ukrajinski komandanti su znali da će se uskoro suočiti sa još jednim napadom.

Ali prema Institutu za moderni rat u Vest Pointu, Rusija nije bila u stanju da dokaže da može efikasno da integriše nove snage u oštećene formacije ili da izgradi kohezivne timove iz rasutih ostataka jedinica.

Rusija sada "pokušava da se izbori sa skupim, produženim sukobom sa timom zamenika, dok pati od ozbiljnog opadanja vođstva na bojnom polju", ocenjuje Institut.

Ali, tu je još sistemskih problema.

U sukobu u Ukrajini ruske snage postepeno pokušavaju da se udalje od oslanjanja na bataljonske taktičke grupe (BTG), kombinovane formacije naoružanja koje su, ispostavilo se, loše opremljene za ukrajinski sukob. Njihova Ahilova peta je nedostatak pešadije i izviđanja. Točini ruske snage ranjivim na zasede i to je jedan od razloga zašto je ofanziva na Kijev propala.

Tu ranjivost je pogoršala ukorenjena kultura koja ceni poslušnost više od inicijative.

Prema nedavnoj studiji Evropskog saveta za spoljne odnose, zbog "neadekvatne obučenosti i nekompetentnosti ruskog vojnog osoblja – u kombinaciji sa strogom hijerarhijom zbog koje su oficiri nesposobni da deluju na sopstvenu inicijativu – oni nisu bili u stanju da brzo koordiniraju napredovanje duboko u neprijateljsku teritoriju.

Rusija je "odgovorila na borbe na bojnom polju u Ukrajini okrenuvši se svom prethodnom modelu postavljanja velikih vojnih snaga", kaže Institut za moderni rat. Ovo na neki način odražava napetost između ruske potrage za tehnološki sofisticiranim načinom rata i njene dugogodišnje pristrasnosti ka jednostavnoj, robusnoj masi.

Ta gruba masa je svakako nanela velike gubitke ukrajinskim jedinicama u poslednjih nekoliko meseci, a neki ukrajinski komandanti su doveli u pitanje odluku da se brane i Soledar i za Bahmut.

Ali čak i ako se ruska zastava podigne nad ruševinama Bahmuta, može se ispostaviti da je to Pirova pobeda.

Кako Si-En-En piše, ako Rusi zauzmu Bahmut, oni će držati ruševine. To je grad sa minimalnim strateškim značajem, bez gotovo nikakve preostale infrastrukture za podršku okupatorskim snagama. To što su Rusi toliko uložili u njegovo zauzimanje dovoljno govori o njihovoj lošoj strategiji u ovom ratu.

Povrh toga, iscrpili su ljude i materijal koji je mogao biti preko potrebniji u narednim mesecima kada Ukrajinci budu pokrenuli očekivanu kontraofanzivu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI