META - BERLIN? General Surovikin povlači neočekivan potez! Presretnut zastrašujući razgovor oficira!

Ruska Crnomorska flota se vraća u rat. Povučena je nakon što je u aprilu potopljena glavna ruska krstarica Moskva. Sada je novoimenovani ruski glavnokomandujući Sergej Surovikin imenovao novog admirala da vrati flotu u rat, piše londonski Tajms.

Od spektakularnog potapanja Moskve, komandanti ruske vojske nedovoljno su koristili svoje brodove, plašeći se da će protivnička strana sve gubitke pretvoriti u propagandni trijumf. Međutim, pod vođstvom novog komandanta ruskih snaga, generala Sergeja Surovikina, izgleda da je doneta odluka da se Crnomorska flota uključi u mnogo većoj meri nego poslednjih meseci. 12 ratnih brodova i podmornica sa krstarećim projektilima se vraćaju u igru.

 

 

Povratak Crnomorske flote poklapa se sa imenovanjem generala Sergeja Surovikina za vrhovnog komandanta Rusije. Taj 56-godišnji general vazduhoplovstva izrazio se u vojnim akcijama u Siriji 2019. Londonski Tajms piše da se sada čini da je rusko oružje koncentrisao na uništavanje ukrajinskih energetskih objekata.

Vertikalni sistem lansiranja

Nakon gubitka broda Moskva, ruska Crnomorska flota se vratila u matične luke ili se povukla u bezbednije vode. Sastoji se od dve fregate klase Grigorović i četiri korvete klase Bujan M, sve naoružane krstarećim raketama dugog dometa.

Veruje se da je jedna od fregata Grigorovič opremljena sistemom za vertikalno lansiranje za ispaljivanje krstarećih raketa Kalibr.

Postoji i šest podmornica klase Kilo koje ispaljuju napredne krstareće rakete Kalibr, sa dometom do 1.500 milja. Podmornice su sa dvostrukim pogonom, dizel i električne.

U ranoj fazi rata, ruska vojska je skoro svakodnevno koristila svoje ratne brodove i podmornice, na primer 24. marta, kada je krstarećim raketama Kalibr uništeno vojno skladište goriva u blizini Kijeva.

 

 

Sledećeg meseca, prvi put je raspoređena podmornica klase Kilo koja je iz Crnog mora ispalila rakete Kalibr na ukrajinske vojne ciljeve.

U Siriji je ruska mornarica ispalila skoro stotinu projektila Kalibr na antirežimske ciljeve.

Drugi u pozadini

Međutim, posle potapanja Moskve, cela Crnomorska flota je ostala u drugom planu. Pored uspešnog napada na glavnu krstaricu Moskva, Ukrajinci su brojnim projektilima i dronovima bombardovali manje brodove ruske mornarice, potopivši nekoliko plovila.

Zapadne obaveštajne službe su očekivale da će ruska crnomorska flota sa sedištem na Krimu igrati ključnu ulogu u pružanju podrške za eventualni amfibijski napad na Odesu. Međutim, očekivani napad se nikada nije dogodio.

Uspeh ukrajinske protivbrodske rakete Neptun i rakete Harpun, koje su dobili od Danske, bio je ponižavajući udarac za rusku mornaricu. Oni su koristili ove projektile da potopi ruski brod za snabdevanje Spasatel Vasilij Bek u junu. Upravo je potapanje Moskve i uvođenje projektila Zapadni harpun u ukrajinski arsenal preokrenulo vojne snage u toj oblasti i primoralo Moskvu da povuče brodove i isključi ih iz ofanzivnih operacija.

Zbog ovog neuspeha smenjen je komandant Crnomorske flote admiral Igor Osipov. Zamenio ga je viceadmiral Viktor Sokolov.

Tajna baza

Portal Naval njuz objavio je pre nekoliko dana da obaveštajni podaci pokazuju da Rusi pokušavaju da prošire i ojačaju svoje pomorske baze na Krimu. Između ostalog, primećeno je da se ruska flota vraća u zaliv Balaklava na južnoj obali Krima, nedaleko od Sevastopolja. Zaliv sa prirodnom zaštitom visokih, okomitih stena bio je važan još u Hladnom ratu. U bivšoj tajnoj bazi ruske mornarice u Crnom moru, pedesetih godina prošlog veka prokopan je podmorski tunel da bi se sakrile podmornice, ali nije korišćen nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Istovremeno, u toku su radovi u glavnoj ruskoj pomorskoj bazi u Sevastopolju. Oni su započeti pre ruske invazije na Ukrajinu i nije jasno da li će se završiti za nekoliko meseci.

Baza Sevastopolj je ranije bila dom patrolnih čamaca FSB, ruske tajne službe. Oni su od početka invazije intenzivno patrolirali severom Krima. Nejasno je da li će FSB ostati tamo nakon nadogradnje glavne ruske crnomorske vojne baze.

Nuklearni napad na Berlin?

Tokom prošlogodišnjih pomorskih manevara na Baltiku, ruski oficiri su razgovarali o nuklearnim napadima na Berlin i dve nemačke vojne baze kako bi odvratili Nemačku od podrške Ukrajini, prenosi londonski Tajms.

Nemački kancelar Olaf Šolc je više puta upozoravao na rizik da bi odlučna intervencija u korist Ukrajine mogla da dovede do nuklearnog rata, pa se spekulisalo da je dobio konkretnu pretnju udarom na Nemačku. Nemački Der Spiegel tvrdi da je iz nekoliko izvora saznao da su ruski oficiri pominjali tri moguća cilja: Berlin, vazduhoplovnu bazu Ramštajn i vazduhoplovnu bazu Buhel, gde je uskladišteno 20 američkih nuklearnih bojevih glava.

Pratite VESTI SA FRONTA.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI