PORAZ ĆE BITI SPOR I BOLAN Moskva i Putin više nisu najopasniji neprijatelji Kijeva

Amerika je tokom više od 600 dana rata u Ukrajini bila najveći spasitelj zbog silnog oružja, novca i opreme koju je slala. No, sada je Amerika postala jedna od najvećih briga Ukrajine. Pomoć SAD-a Ukrajini brzo se troši, a nefunkcionisanje Kongresa blokira novu tranšu pomoći. Niko nije siguran kada će - i hoće li uopšte - pomoć ponovo stići.

Na frontu se to već oseća dok Amerika pokušava rastegnuti svoja sve oskudnija sredstva.

‘U proleće je dotok vojnih zaliha bio kao široka reka. Na leto je to bio potok. Sada je to tek nekoliko kapi suza‘, kaže jedan izvor iz Ukrajine.

Neizvesnost je velika i Ukrajinu očekuje tmurna i teška zima: njena protivofanziva nije uspela da probije ruske linije, Rusija povećava proizvodnju oružja, a glavni saveznik je paralizovan političkim previranjima i ometen ratom Izraela i Hamasa u Gazi.

Lojd Ostin, američki ministar obrane, posetio je Kijev 20. novembra kako bi uverio Ukrajince da će SAD nastaviti da podržava Ukrajinu ‘i sada i u budućnosti‘. Ipak, Ostin zna da ključ sefa s novcem drži Kongres, a ravnotežu snaga u Kongresu drži izolacionističko krilo Republikanske stranke, posebno u Zastupničkom domu, gde je jedan od njihovih simpatizera sada predsedavajući. Od septembra je Kongres već dvaput doneo posebnu rezoluciju kako bi se izbegla blokada federalne vlade, i dvaput je zaobišao novu pomoć za Ukrajinu.

Shutterstock

Senat će u decembru ponovno pokušati da osigura pomoć, pre ponovne blokade u januarru. Predsednik Džo Bajden zatražio je dodatna sredstva od 106 milijardi dolara, od čega je 61 milijarda za Ukrajinu, a ostatak za Izrael i druge prioritete nacionalne sigurnosti. Republikanci pomoć Ukrajini žele povezati sa strožim merama za suzbijanje migracija preko američke granice s Meksikom. Oni koji su upoznati sa situacijom, kažu da dogovor još nije ni na vidiku.

Što je odgađanje duže, to stranke sve više zahvata predizborna groznica. Neki u Kongresu su zabrinuti da ako ne bude dogovora pre Božića, nova pomoć Ukrajini mogla bi čekati sve do izbora u novembru 2024. Ali, ako Donald Tramp bude izabran za predsednika, slanje pomoći moglo bi u potpunosti da prestane.

‘Vreme nam nije prijatelj‘, kaže jedan snuždeni proukrajinski senator.

No, ukrajinski čelnici, barem u javnosti, odbacuju ideju da bi Amerika mogla prestati slati pomoć.

‘Ne verujem da će se to dogoditi‘, rekao je glavni saradnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Andrij Jermak, i dodao da je tokom nedavne posete SAD-u naišao na ‘snažnu podršku obe stranke‘.

Od početka ruske invazije Amerika je osigurala oko 75 milijardi dolara ukupne pomoći Ukrajini, a evropske zemlje zajedno su isporučile više od 100 milijardi dolara, pokazuju američki proračuni. Ključno je to što Amerika još uvek daje većinu vojne pomoći, u vrednosti od oko 44 milijarde dolara. Pentagon kaže da mu je za opskrbu Ukrajine oružjem iz vlastitog arsenala, preostalo samo oko 5 milijardi dolara koji se mogu povući preko predsedničkih ovlasti (PDA), te nešto više od 1 milijarde dolara u sredstvima za obnavljanje arsenala.

Shutterstock

S obzirom na iscrpljene vojne zalihe širom Zapada - te krizu na Bliskom istoku i potencijalnu onu oko Tajvana - američka vlast možda neće biti voljna dati više nego što sme ponovo kupiti.

PDA paketi za Ukrajinu su se smanjili, s prosečnih više od 1 milijarde dolara mesečno (vrhunac je bio u januaru kad je poslato 5 milijardi dolara) na 350 miliona dolara u oktobru i samo 250 miliona dolara ovog meseca. Zasebni deo poznat kao Inicijativa za sigurnosnu pomoć Ukrajini (USAI), vredan više od 18 milijardi dolara, gotovo je potrošen. To je uglavnom iskorišćeno za dugoročnu opskrbu američkih firmi. Oružje koje se priprema za USAI i dalje će pristizati, čak i bez novog paketa pomoći. Mali iznos USAI novca, oko 25 miliona dolara mesečno, takođe se šalje prema trajnim rezolucijama.

Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, pozvao je evropske zemlje da, ako je potrebno, popuste Americi. Zaista, nedavno su odaslali niz novih obećanja. Nemačka je rekla da planira udvostručiti svoju potporu Ukrajini iduće godine na 8,5 milijardi dolara, a takođe će isporučiti više sustava protivzračne obrane. Holandija, Finska i Litvanija najavile su nove pakete vojne pomoći. Ali tamni oblaci se približavaju. Čini se da će odluka ustavnog suda u Nemačkoj sprečiti planove za povećanje pomoći. Krajnje desna Slobodarska stranka Girta Vildersa, koja je osvojila najveći broj mesta na nedavnim izborima u Holandiji, protivi se slanju oružja što dovodi u pitanje može li Holandija još uvijek voditi koaliciju za isporuku aviona F-16 Ukrajini. Nova slovačka vlada već je zaustavila vojnu pomoć. Ukrajinci su zabrinuti da bi bez SAD-a kao predvodnika, Evropljani mogli brzo posustati.

Rat u Ukrajini često je bio artiljerijski, a zemlji već jako nedostaje granata, kaže Majkl Kofman iz američkog think-tanka Zaklada Carnegie za međunarodni mir. Računa da je Ukrajina tokom leta ispaljivala 220.000-240.000 granata većeg kalibra (152 mm i 155 mm) mesečno, ali se brzina paljbe smanjuje i pašće na 80.000-90.000 granata mesečno. Čak su i ove brojke veće nego što trenutno proizvode Amerika i evropske zemlje zajedno - otprilike 28.000 odnosno 25.000 mesečno. Zapadna proizvodnja raste, s ciljem da se utrostruči, ali to će potrajati godinu dana ili više, a deo proizvodnje će se koristiti za popunjavanje vlastitih zaliha. Rusija proizvodi više granata od Zapada, a pomogla joj je i velika količina granata iz Sjeverne Koreje.

Ukrajina pokušava podstaći  vlastitu obrambenu industriju, koja je u sovjetsko vreme bila snažna, ali je u međuvremenu jako zanemarena, pa se baca i na proizvodnju standardnih granata NATO-a od 155 mm, među ostalim. ‘Bez obzira koliko povećamo vlastitu proizvodnju, uvelike ovisimo o zapadnim partnerima‘, priznaje visoki dužnosnik u Kijevu.

Ako se američka podrška smanji, Ukrajina neće moći da pokrene još jednu veliku protivofanzivu, kaže Kofman. Može pokušati još više koristiti dronove. Ali u konačnici će se morati ukopati. ‘Ukrajina bi trebala učiti iz onoga što je uspelo Rusiji. Što je jača vaša obrana, potrebno vam je manje granata i vojnika da držite liniju‘, kaže Kofman.

Vladimir Putin se busao u prsa da bi bez zapadne potpore Ukrajina bila slomljena u roku od nedelju dana. Ali umesto iznenadnog kolapsa, kaže Džek Vatling iz britanskog think-tanka Royal United Services Institute (RUSI), poraz će verovatno biti ‘spor i bolan‘.

No, savetnik Jermak se ne slaže s takvim fatalizmom: ‘Izabrali smo. Borićemo se do pobede. Ali naravno, pobeda će biti brža i spasićemo više života ako se slanje pomoći nastavi.‘

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI