Bliža saradnja Srbije i Hrvatske po pitanju ljudskih i manjinskih prava

U razgovoru Omerović je istakao da je „Republika Srbija za relaksiranje odnosa susednih država, dobrosusedsku saradnju i zajednički dijalog oko otvorenih pitanja koji su obostrano notirani kao rešivi“.

Intenziviranje odnosa vidi se i u poseti na najvišem nivou državnih funkcionera, odnosno posete predsednika Republike Srbije Hrvatskoj ove godine, kao i poseti tadašnje predsednice Kolinde Grabar-Kitarović 2016. godine u Subotici, kada je potpisana Dekleracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, naveo je predsednik Odbora.

Dodao je da se u redovnom prolećnom zasedanju očekuju tri značajna zakona, kojima će se unaprediti položaj nacionalnih manjina, a to su Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim Savetima nacionalnih manjina i zakon koji se odnosi na upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina.

Predsednik Odbora takođe je napomenuo da je Srbija usvojila Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodao da su za Srbiju značajna iskustva Hrvatske u pregovorima o pristupanju EU, a naročito u okviru Poglavlja 23, koje se odnosi na pitanja nacionalnih manjina.

Bakota je izrazio uverenje da će se dijalogom rešiti otovrena bilateralna pitanja dve zemlje, kao i da će Srbija ispuniti preuzete obaveze i načela Evropske unije.

Dodao je da nacionalne manjine mogu biti spojnica za bližu saradnju dve države i da će rado podeliti svoja iskustva po pitanju Poglavlja 23 i 24.

„Moje iskustvo je da postoji dobra volja i jedne i druge strane da se reše bitna otovorena pitanja“, naveo je Bakota, navodeći kao primer i intenzivne pregovore na pokrajinskom nivou.

Ambasador je dodao i da interes Hrvatske leži u tome da Srbija postane članica Evropske unije i da je podržava na tom putu.

Iskoristio je priliku da najavi da su u toku pregovori povodom dolaska predsednika Hrvatskog sabora Gordana Jandrokovića.

Na sastanku je bilo reči o obnovi kuće bana Jelačića na Petrovaradinu, otvaranju lektorata hrvatskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Novom Sadu i o mandatima hrvatske nacionalne manjine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i na lokalnom i pokrajinksom nivou.

Sagovornici su razgovarali i o pitanju nestalih, i došli do zaključka da je ovo značajno pitanje za obe zemlje, na kom se mogu napraviti konkretni iskoraci za rešavanje i koji mogu delovati lekovito u odnosima i saradnji Srbije i Hrvatske.

Učešće u razgovoru uzeo je i narodni poslanik Tomsilav Žigmanov, koji je izneo par otvorenih pitanja sa kojima se susreću pripadnici hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, poput prirodnog praga za mandat narodnog poslanika, koji se može rešiti izmenom zakona i Ustava Republike Srbije.

Sastanku je prisustvovao i Ivan Sabolić, opunomoćeni ministar ambasade Republike Hrvatske u Srbiji, navodi se u saopštenju iz parlamenta.