Đukanović: Srbi nisu Srbi, nego...
Srbi u Crnoj Gori su se našli u čudu nakon tvrdnje predsednika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića da su crnogorski Srbi produkt "političkih procesa" iz devedesetih godina prošlog veka i da se nikako ne mogu smatrati dijasporom, kakav god nacionalni ili verski identitet imali.
Associated Press
"Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti tretirani kao dijaspora i to ne zato što su većina njih postali Srbi u političkim procesima devedesetih, nego prvenstveno zbog toga što su i oni i svi njihovi preci rođeni u Crnoj Gori", rekao je Đukanović za "Pobjedu".
Naravno, većina Srba u Crnoj Gori zatečeni su saznanjem da su postali Srbi prije samo nekih dvadesetak godina, a mnogi se takođe pitaju otkud to da se u 21. veku osećaju kao građani drugog reda i to upravo u zemlji u kojoj su po priznanju Đukanovića starosedeoci.
Komentarišući najnoviji stav prvog čoveka DPS-a povodom srpskog pitanja u Crnoj Gori, istoričar Aleksandar Stamatović za Sputnjik kaže da Đukanovićeva izjava predstavlja „samo deo već prepoznatljivog miljea političkog i državno-identitetskog projekta, koji je počeo od njegovog razlaza sa Slobodanom Miloševićem 1996. godine“, kada je on, kako Stamatović dodaje, "izvesno vrbovan od strane Sjedinjenih Američkih Država da razbije Saveznu Republiku Jugoslaviju".
"Radi se zapravo o kontratezi, gde treba stvoriti potpuno novi crnogorski identitet, koji je oličen u povezanosti identiteta — crnogorska država, crnogorski jezik i crnogorska crkva. Pritom se ide korak dalje u unifikaciji tog identiteta, koji je zasnovan na koncepciji antičkog Rima, to jest civis romanusa (rimskog građanina), gde je Rimljanin bio svako ko je građanin Rima. U širem kontekstu, to se sada radi i u Crnoj Gori, jer svako ko je državljanin Crne Gore, bio on Srbin, nacionalni Crnogorac, Albanac, musliman, ili Hrvat, on je dakle — Crnogorac", kaže Stamatović.
Da se radi o klasičnoj zameni teza govori i činjenica da je crnogorska nacija, prema viđenju našeg sagovornika, u suštini „veštački stvorena od strane komunista posle pobjede u ratu 1945. godine“, pri čemu se, kako kaže, zapravo radilo o "istom modelu kakav je upotrijebljen u Sovjetskom Savezu od strane boljševika, tj. razbijanja ruskog naroda i ruskog etničko-nacionalnog identiteta, na ruski, bjeloruski i ukrajinski".
„Jugoslovenski komunisti u tom smislu nisu ništa novo izmislili. Kasnije kombinacijom dekreta i nametanja crnogorskog identiteta represijom, crnogorski identitet je usađivan na svaki mogući način van srpskog i on je završnu fazu dobio u Đukanovićevo vreme. Dakle, radi se o jednom procesu koji ne traje poslednjih 10, 15 ili 20 godina i koji se može samo vezati za Đukanovića. To je proces koji je započet 1945. godine, on traje decenijama, a ova Đukanovićeva era predstavlja nekakav krov ili završnicu razbijanja tog srpskog nacionalnog identiteta u Crnoj Gori“, kaže Stamatović.
Kako objašnjava naš sagovornik, u Crnoj Gori pored tradicionalnog srpskog, pravoslavnog i nadasve pravoslavno-slovenskog identiteta, sada treba napraviti novi, koji je suštinski "antisrpski, rimokatolički i globalno latinično-zapadnjački" identitet.