Jasenovac, genocid koji i dalje traje!
Na današnjoj zvaničnoj komemoraciji žrtvama najvećeg genocida na Balkanu neće biti prisutni predstavnici naroda koji su najviše nastradali u Jasenovcu.
To je jasan pokazatelj šta Srbi i Jevreji misle o trenutnoj politici Hrvatske, gde se danas, 71 godinu nakon završetka Drugog svetskog rata, na predavanjima u školama veličaju ustaše, gde se predstavnici vlasti smeškaju kada stadionima odzvanja „za dom, spremni“...
- Mi smo na vreme upozorili na ovaj opasan trend, relativizaciju ustaškog zločina. Budući da se vlast oglušila na naša upozorenja, nismo imali izbora nego da bojkotom zvanične komemoracije pokažemo da ne pristajemo na ovakav odnos prema žrtvama Jasenovca i zločina koje su počinjene na ovim prostorima u periodu od 1941. do 1945. Sasvim je jasno da je počinjen zločin genocida nad Srbima, Jevrejima, Romima, Hrvatima - kažeza „Alo!“ Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, i dodaje će predstavnici Srba danas biti na liturgiji koju će služiti episkop slavonski Jovan, a zajedno sa antifašistima će ponovo u nedelju biti u Jasenovcu na trećoj komemoraciji (srpska i jevrejska udruženja su počast odala 15. aprila).
Protest studenata
Studenti Univerziteta u Beogradu predali su pismo Ambasadi Hrvatske u kojem su zatražili da hrvatske vlasti kazne promotere ustaštva i da priznaju Jasenovac kao genocid. Oni su u pocepanoj odeći, vezani konopcem, u tišini prošetali centralnim gradskim ulicama do Trga republike, gde su ispred spomenika Kneza Mihaila održali performans, kada su, okupljeni unutar bodljikave žice, pokušali da ukažu na atmosferu stradanja u jasenovačkim logorima.
- Učinićemo sve da naredne godine bude samo jedna komemoracija. Želimo da Jasenovac ne deli Hrvatsku, Hrvate i Srbe... Želimo da dođe vreme u kojem ćemo sećati tog strašnog zločina i uvek iznova reći „ne“ onima koji bi hteli relativizaciju ustaštva.
I bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović ocenio je da je u Hrvatskoj danas vidljiv radikalni zaokret udesno i da visoki zvaničnici podilaze oživljavanju ustaštva, te da to mnogi ne gledaju sa odobravanjem ni u inostranstvu, ni u Hrvatskoj. Sastanak nekolicine ambasadora u Zagrebu, koji su razmatrali aktuelnu situaciju u Hrvatskoj i o tome se oglasili na društvenoj mreži Tviter, Josipović smatra „izrazom zabrinutosti prijateljskih zemalja za ono što se događa“, a reagovanje predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koja je poručila ambasadorima da je to mešanje u unutrašnje stvari, ne smatra ispravnim.
Istoričar Čedomir Antić smatra da nikada nećemo čuti od hrvatskih zvaničnika da je u Jasenovcu počinjen genocid.
- Nikada oni neće reći da je bio genocid ili da su Srbi glavne žrtve. Nažalost, verovatno nikada nećemo saznati koliko je tačno ljudi ubijeno u Jasenovcu. Postoji spisak od 84.000 imena, ali tamo je najmanje ubijeno 150.000 ljudi, mada je prava brojka bliža broju od 650.000 do 700.000. Ova komemoracija je samo znak da je došlo do velikog raskola u Hrvatskoj, javlja se ponovo antifašistički pokret, čak pojedinci i u vladajućoj partiji otvoreno poručuju da ne žele da imaju bilo šta sa oživljavanjem ustaštva i da ne žive u prošlim vremenima, nego u sadašnjosti.
Došli smo do toga da mladi u Hrvatskoj misle da su Srbi doživeli progone u Drugom svetskom ratu jer su se pobunili protiv Hrvatske. Srbija ne bi trebalo da zloupotrebi Jasenovac, ali ne bi smela nikako da ga zaboravi. Trebalo bi da izabere dan, po mogućstvu kada je logor osnovan, i da ceo državni vrh, nsa predsednikom i premijeroma čelu, ide tamo da oda poštu svim žrtvama.
JASENOVAC
700.000 ubijenih
U najzloglasnijem koncentracionom logoru o ovom delu Evrope su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški. Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima je bilo više od 20.000 dece. Prava brojka daleko prevazilazi pomenuti spisak i procenjuje se da su ustaše samo u ovom logoru ubile između 600.000 i 700.000 ljudi.