Kako sam sistematski uništen od idiota (I deo)
Političari briljiraju i kad govore istinu, a naročito kad lažu. Toliko dobro obmanjuju svoje gledalište da nedostaje samo trunka mašte da bi se informativni program ekranizovao i pretvorio u onaj filmski.
fotomontaža
Zbog svih njihovih glumačkih podviga rešili smo da ih „telepromptujemo“ u filmske priče po njihovoj meri. U duhu novogodišnjih praznika, pokazali smo, pri tom, dobru volju, pa su u našem izboru uglavnom zasijali u komedijama, a ne u filmovima katastrofe. Zato, političari, nema mesta ljutnji. Jedini koji imaju pravo da se nadure na ovakav spoj fikcije i realnosti i kojima se zbog toga iskreno izvinjavamo jesu autori čiji rad smo ovako drsko uzurpirali.
Svaka sličnost sa stvarnim glumcima je slučajna!
Aleksandar Vučić „Tito i ja“
Svašta se kod Vučića događalo prvi put u istoriji, ali je neke pažljivo odabrane stvari, ipak, voleo da predstavi kao plagijate. Zna premijer da Srbi vole vođe. Rejting govori da baš vole i ovog aktuelnog, ali nikad nije naodmet dobiti još koji poen uz asistenciju nekog velikana, poput Tita i Đinđića, koji su mu najčešće pri ruci.
Bojan Pajtić „Lajanje na zvezde“
Lider demokrata svojim kritikama toliko dopire do vlasti da njegovi nastupi pre liče na lajanje na zvezde nego na uticajni opozicioni rad.
Milutin Mrkonjić „Sekula i njegove žene“
Otkad je prestao da gradi pre roka, ovaj veteran među socijalistima očigledno priželjkuje ulogu Kazanove. Zasad je javnosti prijavio simultanku sa jednom venčanom suprugom i jednom devojkom i gomilu „prijateljskih flertova“ sa brojnim drugaricama.
Zorana Mihajlović „Tri karte za Holivud“
Mnogi u Vladi bi joj rado kupili kartu za preko bare, i to u jednom pravcu, ali ona, ipak, više voli da Holivud dovede u Nemanjinu.
Tomislav Nikolić „Žikina dinastija“
Tomina i Žikina dinastija razlikuju se zapravo u detaljima. Baš zato što preferiraju državu kao poslodavca, Srbija je upoznala celu brojnu familiju Nikolić - od supruge Dragice i sinova do snaja i njihovih familija. Njihove živopisne biografije i filmski zapleti često su nas bacali u dilemu: gledamo li mi Gidru ili Tomu.
Zoran Babić „Partizanska eskadrila“
Ova godina iznedrila je iz plejade političkih besednika i bajnog avijatičara, koji je svojim verbalnim akrobacijama parao uši Srbije. Kada je za skupštinskom govornicom uporno izgovarao vazduplohov umesto vazduhoplov, šef naprednjaka u parlamentu nije ni slutio da će postati osnivač nove redovne rubrike u novinama - „babićizmi“.
Maja Gojković - „Idi mi, dođi mi“
Ako se za nekog na našoj političkoj sceni može reći da se sit našetao, onda je to Maja Gojković. Zbog pozamašne kolekcije partijskih knjižica, svi misle da je u fazonu „Idi mi, dođi mi“ i niko za nju ne može da kaže da li je pošla ili došla.
Borislav Stefanović „Boško Buha“
Iako gazi petu deceniju, Borko je trenutno najmlađi revolucionar. Od njega se tek očekuju „bombe“ koje će da baca u ime „Levice Srbije“, narodnooslobodilačkog pokreta koji je upravo osnovao.
Čedomir Jovanović Šmeker
Da je pokušao da dobije izbore na zgodnoću, šarm i mačizam, Čeda bi sebi obezbedio možda i doživotni mandat. Pošto nije, zarozane košulje, opušteni stomaci i loše frizure zavladali su Srbijom.
Vojislav Šešelj „Nož“
U slobodne aktivnosti koje upražnjava tokom privremenog dopusta iz pritvora u Hagu, lider radikala uvrstio je i klanje. Izričito se preporučuje da se Šešelj sa nožem u ruci nikako ne gleda uživo. U ostalim formatima je dozvoljen, ali u malim, strogo kontrolisanim dozama.