Miloš slušao ženu, pa osvojio televizor!

- Uglavnom ja idem ujutru u prodavnicu i po novine, ali tog sam jutra nešto čekao, pa je otišla žena. Znate već, žene ko žene, uvek malo kasne - kaže kroz smeh Miloš i dodaje:

- Mi uglavnom kupujemo novine u istoj trafici, ali pošto je moja gospođa malo zakasnila, pa umesto ujutru otišla u nabavku u podne, uplašila se da neće naći novine u trafici, pa se vratila u prodavnicu, a u prodavnici je ostao samo jedan primerak. Uzme moja žena taj poslednji i još dok je išla prema kući, odlepi srećku. Kad ono - televizor. Odmah me je zvala, sva srećna, još mi kaže: „Eto vidiš, valja čovek nekad i da zakasni, da sam otišla ranije, donela bih kući samo novine, a ovako, deda, stižu i novine i televizor. Stavi kafu, evo me.“ Posle smo zajedno zvali redom familiju i prijatelje - priča nam vidno uzbuđeni i raspoloženi dobitnik i dodaje:

- Televizor ćemo pokloniti unucima. Nije tu bilo šta da se dogovara, to se jednostavno zna, isto kao što se zna da ćemo „Alo!“ i dalje kupovati. Kupujemo „Alo!“ od prvog broja, otkad je bio onaj veliki format i kad su novine koštale devet dinara. Nikad nas niste izneverili, a ovo je prvi put da nešto dobijemo.

Na naše pitanje otkud to da nije došla dobitnica, Miloš nam objašnjava:
- Žena je odlučila da ja dođem po televizor, a ja ženu slušam - kroz smeh nam kaže naš sagovornik.