Moj brat nije špijun!
Operativci Bezbednosno-informativne agencije (BIA) uhapsili su Čedu Čolovića (57) na autobuskoj stanici u Ugrinovcima, dok je kupovao kartu za Hrvatsku pod optužbom da je strani agent.
O. Bunić
"Alo!” je posetio kuću u kojoj je živeo i razgovarao sa njegovom rođenom sestrom Ankom i zetom Milanom Borkovićem.
Anka za naš list kaže da još uvek ne može da poveruje šta joj je snašlo mlađeg brata, za kojeg odgovorno tvrdi da mrava ne bi zgazio, kao i da fizički nije sposoban da se bavi špijunažom.
Njen suprug Milan nastavio je razgovor sa nama, objašnjavajući da njegov šurak nije priveden ni u kakvom bekstvu, jer nigde i ni od koga nije bežao.
- Oko 13 sati je otišao na autobusku stanicu u Ugrinovce da kupi kartu za autobus koji je kretao u 20 časova za Hrvatsku i tamo su ga sačekali ljudi iz BIA, koji su ga priveli. Čeda nije hteo nigde da pobegne, stalno u ovo vreme odlazi u svoj rodni kraj, bude tamo po mesec dana, pa se vrati i kod nas provede čitavo leto i zimu - naglašava Čolovićev zet dok detaljno prepričava život svog šuraka kojeg poznaje više od tri decenije.
Danas pred tužiocem!
Čolović će biti saslušan danas u Višem javnom tužilaštvu zbog sumnje da je špijunirao u korist hrvatske obaveštajne službe. “Maksimalna kazna, u zavisnosti od kvalifikacije, jeste do 15 godina zatvora, a ako su usled takvih okolnosti nastupile teške posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu moć zemlje, kazna je najmanje 10 godina zatvora”, rekla je za “Alo!” Tatjana Sekulić, zamenik tužioca i portparol Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
- Čeda je rođen u Tepljuhu kod Drniša. Završio je Školu rezervnih oficira i dobrovoljno se prijavio u jugoslovensku vojsku. Bio je kapetan u JNA. U Žitniću je 1993. godine ranjen u desnu ruku i od tada je invalid u penziji. Čitave tri godine se lečio na VMA. Nije se vraćao u Hrvatsku sve do 1999. godine, kada je otišao da vidi da li tamo može da opstane i da bude sa bolesnom majkom, koja je godinu dana kasnije preminula. Od tada nastavlja da živi sa nama - kaže Milan koji garantuje glavom da Čolović ni ne zna šta je špijunaža.
- Pre svega, on je invalid, ne može ništa da radi, ne može da piše, pa valjda moraš da budeš sposoban da bi bio špijun. Sa mnom živi već 20 godina, pa shvatio bih da je tajni agent. Za sve te poslove treba imati dokumentaciju i kretati se, a on ne ide nigde osim što se prošeta po Ugrinovcima do kladionice ili da popije kafu. O ratovima i politici ne voli da priča, izbegava takva društva. Čeda je povučen i vrlo korektan čovek, ni u ratu nikome nije stao na žulj, čak je i druge sprečavao da prave gluposti - završava zet Milan i dodaje da Čolović više voli Srbiju od sebe.
Soba u kojoj je „čuvao” stvari u haosu
Operativci BIA su, kako kaže Čolovićeva sestra Anka, pretresli kuću uzduž i poporeko, a najviše ih je interesovala njegova soba. Ekipa „Alo!“ imala je priliku da uđe u spavaću sobu navodnog špijuna, gde je zatekla hrpu fotografija i knjiga rasutih po krevetu, kao i raspakovane torbe koje je uhapšeni pripremio za put u Hrvatsku.
- Poveli su Čedu sa sobom prilikom pretresa, a on mi je rekao da se ne mučim sa sređivanjem njegove sobe jer će to on srediti kad izađe - objašnjava nam Anka.
Pre 20 dana bio u Hrvatskoj?!
Smiljan Reljić, nekadašnji šef Službe za zaštitu ustavnopravnog poretka, jedne od bivših hrvatskih obaveštajnih službi, potvrdio je za Televiziju N1 da je uhapšeni hrvatski špijun Čeda Čolović pre 20-ak dana bio u Hrvatskoj. On je rekao da se Čolović 90-tih priključio “pobunjenim Srbima” i imao važnu ulogu u njihovim strukturama.
Prema njegovim rečima, zna da je za vreme rata bio ranjen kao “pripadnik vojske takozvane Krajine”, a nakon toga je, kaže, kao velika većina takvih našao utočište u Srbiji. “Imam informacije da je pre 20-ak dana bio ovde” kaže Reljić.
“Indikativna je priča da mu je naša služba garantovala da će u zamenu za špijuniranje biti oslobođen optužnice. Znate, kod nas je donesen Zakon o oprostu, prema kojem bi on bio slobodan čovek...”, rekao je Reljić. E. A.
Hrvatske službe ga ucenile da špijunira!
Čeda Čolović (57), kojeg su operativci BIA uhapsili zbog sumnje da se bavio špijunažom u korist Hrvatske, kako saznaje „Alo!”, radio je kao kapetan u JNA u Rijeci, ali je demobilisan zbog psihičkih problema.
Naš izvor navodi da se skinuo iz JNA na lični zahtev, pre 1991. godine, a potom je prešao da radi u sekretarijatu narodne odbrane u Hrvatskoj.
- Kada je počeo rat 1991. godine, najpre je došao u Srbiju, a onda je ubrzo otišao u Knin, gde je bio pripadnik teritorijalne odbrane vojske RSK. Tu je dobio i čin majora. Tada je, u sukobu Milana Martića i Milana Babića, stao na Babićevu stranu - kaže izvor našeg lista.
Kada je 1995. godine izbegao u Srbiju, Čolović je, navodi sagovornik “Alo!”, jedno vreme bio podstanar, a onda je od Komeserijata za izbeglice dobio stan u Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu.
- Pretpostavljamo da su ga Hrvati vrbovali kada je prvi put otišao u Hrvatsku, i to pretnjom da neće biti optužen ili da će mu biti vraćena imovina. Zauzvrat su sigurno od njega tražili da im dostavlja podatke o Srbima, za koje su sumnjali da su počinili ratne zločine, što je, kako se pretpostavlja, i radio - dodaje naš izvor.
Kako “Alo!” saznaje, Čolović je imao status ratnog veterana i ponekad je u Beogradu znao da svrati u Udruženje ratnih veterana, koji su se borili u Republici Srpskoj Krajini. Takođe je, dodaje naš izvor, obilazio i druga izbeglička udruženja.
- Ne znamo da li je imao neke povlastice kao ratni veteran. U Udruženje je skoro svraćao i Čolovićev brat da bi se raspitao u vezi sa nečim. Kada smo videli da je uhapšen, iznenadili smo se - kaže izvor „Alo!”.
D. Ćuruvija