Na autoputu policija toleriše do 125 kilometara na sat?

Kazne su inače predviđene za prekoračenje dozvoljene brzine od 120 kilometara na sat, a, prema nezvaničnim informacijama, tolerisaće se brzina do 125 km na sat. 

Prosečna brzina se meri po vremenu ulaska na određenu naplatnu rampu i vremenu izlaska.

Vozači iz Srbije na naplatnoj rampi Šimanovci redom navode da su čuli da je počelo kažnjavanje i da uglavnom ne voze preko 120 km na sat, dok "tranzitni" vozači, stranci, mahom ističu da nisu upoznati sa novom kaznenom politikom na srpskim autoputevima.

Direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović je rekao da vozači, ipak, ne treba da budu u grču i da samo vode računa o tome da li voze 120 ili 122 km.

"Svakako će postojati određena tolerancija da taj grč kod vozača ne bi izazivao suprotan efekat. Da ne bismo samo gledali u brzinomer i kolege u MUP su svesni toga da treba dati određenu toleranciju da bi se psihološki rasteretili vozači što ne znači da treba da voze većom brzinom", rekao je Okanović.

On je kazao da su predviđene kazne za prekoračenje brzine a do 140 kilometara na sat 3.000 dinara, zatim od 140 do 160 km na sat 5.000 dinara, s tim što će te dve kazne biti prepolovljene ako se kazna plati u roku od 10 dana.

Kada je reč o prekoračenju brzine od 160 km na sat obavezeno je postupanje pred sudom i izriču se kazneni poeni i zaštitna mera za upravljanje vozilom.

Tako je za prekoračenje do 180 km na sat predviđena kazna od 6.000 do 20.000 dinara i tri kaznena poena i mesec dana zabrane upravljanje vozilom, zatim za prekoračenje veće od 180 do 200 km na sat 15.000 do 30.000 dinara, tri meseca zabrane i šest kaznenih poena i za prekoračenje veće od 200 km na sat 14 poena, osam meseci zabrane i kazna od 100.000 do 120.000 dinara.

Kao merilo se uzima najveća dozvoljena brzina na autoputu, odnosno 120 km na sat, a ne manja iako eventualno ima ograničenja na pojedinim deonicama.

Što se tiče naših državljana, odnosno lica koja imaju stalno prebivalište u Srbiji, njih će ili zaustavljati policajac na naplatnoj rampi ili će na kućnu adresu stizati upit - ko je upravljao vozilom određenog datuma u određeno vreme i prema licu koje imenuje vlasnik sprovodiće se dalji postupak.

Okanović objašnjava da će se stranci isključivo zaustavljati na samim naplatnim rampama.

"Procedura je takva da se njima oduzima privremeno putna isprava dok ne izmire novčanu kaznu ako je malo prekoračenje ili dok dežurni sudija prema njima ne sprovede odgovarajući postupak".

Okanović kaže da se i vozilima sa tagovima za elektronsku naplatu putarine meri srednja brzina, iako se ta vozila ne zaustavljaju na rampama.

"Moguće da neki vozači neće ni dobiti obaveštenje koja je bila prosečna brzina već će im stići na kućnu adresu upit ko je upravljao vozilom i da će na taj način saznati da je protiv njih pokrenut odgovrajući postupak", dodao je on.

Okanović dodaje da su naši vozači već skinuli nogu sa gasa i da se retko koje naše vozilo može videti da ide preko 120 km na čas na autoputu.

"Uglavnom stranci idu brže, čini se da su i oni dosta smanjili brzinu, jer se i među njima pročula ova nova mera. Ova mera je usmerena isključivo ka većoj bezbednosti na autoputevima, jer brzina znatno utiče na sam nastanak soabraćajnih nezgoda odnosno na težinu posledica nezgoda. Ovde se ne radi o meri koja ima za cilj punjenje budžeta, jer moramo biti svesni da se u naš budžet godišnje od naplaćanih novčanih kazni za saobraćajne prekšaje slije oko 30 miliona evra, a oko 280 miliona godišnje iznose ukupni troškovi saobraćajnih nezgodi".

Okanović kaže da, s obzirom na to što postoje načini da se prosečno merenje brzine na neki način zavara, i dalje ostaju "u funkciji" takozvani presretači i fiksni radari na autoputevima.

"Na kraju, tu su i zakoni fizike i ne bi bilo dobro da se vozila kreću većom brzinom, ne zbog kazne, već zbog bezbedosti vozača i ostalih učesnika u saobraćaju", naveo je.

Još 2009. godine, kada je donet Zakon o bezbednosti saobraćaja, predvidjena je i mogućnost merenja prosečne odnosno srednje brzine.

Idu brže, po cenu da ih uhvate

Vozač iz Rume je rekao da je čuo da je počelo kažnjavanje na osnovu merenja srednje brzine, ali da nije vodio preterano računa o brzini, jer se žurio i da je morao malo brže da ide i po cenu da ga uhvate.

Dodaje da je realno da se vozi brzinom od 130 do 140 km na sat.

Sa druge strane, vozač iz Šapca ističe da je vodio računa zbog drakonskih kazni, koje, inače, podržava, pošto smo, kaže, među vodećim zemljama u Evropi po broju nastradalih na putu.

"Mogli bi, ipak, da podignu brzinu na 130 km na sat".

Dosta njih je reklo da apsolutno podržavaju kažnjavanje na osnovu merenja srednje brzine, jer tako mogu da se sačuvaju ljudski životi.

"Mi smo iz Malog Zvornika išli i malo sporije od 120 km na sat, ima i dalje onih koji pretiču, uglavnom stranci".

Naš čovek sa vozilom švajcarskih tablica kaže da je čuo za novu meru i da podržava novi vid kontrole vozača, a Slovenac da ne zna ništa o merenju brzina na autoputu i da je ponegde i vozio brže od 120 km na sat.

Vozač kamion iz BiH, takođe, kaže da prvi put čuje za tu meru, a Rumun isto da nije čuo, ali da zna kako funkcioniše taj način kontrolisanja vozača, kao i da nikad ne "jurca" bilo koja zemlja da je u pitanju.