Nek hapse, i zatvor je za ljude!

Dugogodišnji strateg Partizana već šest meseci živi i radi u Francuskoj, sedi na klupi Limoža i sa razdaljine od 2.000 kilometara pomno prati sva aktuelna sportska i politička dešavanja u našoj zemlji.

Na početku razgovora za “Alo!”, Vujoševića smo odmah pitali kad će doći u Beograd i plaši li se hapšenja već na Aerodromu “Nikola Tesla” s obzirom na neodazivanje nadležnim organima povodom suđenja po tužbi KK Crvena zvezda.

- U Beograd ću doći kad mi to obaveze u Limožu dozvole, a o mom eventualnom hapšenju stvarno ne znam ko šta priča. Samo znam da je i zatvor za ljude!

Šta vam se, konkretno, stavlja na teret?

- Suđenje mi je pomereno za 20. jun, a optužbe su, zaista smešne! Samo sam iznosio istinu o tome da je tadašnji tretman države prema Crvenoj zvezdi bio veoma različit u odnosu na Partizan. Govorio sam da je Zvezda favorizovana i da će se desiti sve ovo što se desilo. Imam obavezu da se pojavim na suđenju i pojaviću se. Nisam mogao ranije da se odazovem jer se ročište poklapalo sa mojim profesionalnim obavezama. Sudija je bio toliko razuman da shvati da suština spora nije nešto što ne može da se odloži za određeni vremenski period, kako bi mi se omogućilo da normalno vodim utakmice.
Pričajte nam kako je živeti u Francuskoj?

- Francuska je zemlja u kojoj je životni standard znatno veći nego u Srbiji. Država u kojem su prava radnika regulisana i zaštićena zakonom. Vidite da se štrajkovi organizuju upravo zbog toga što su te zaštite postale toliko velike, a država nije u stanju da funkcioniše sa toliko obaveza. Ljudi koji su naviknuti na dobro, teško pristaju na promene koje su malo lošije po njih. Mogu da kažem da je Francuska srećna zemlja. Sigurno je da žive bolje od našeg naroda, ali nije uvek sreća u vezi sa materijalnim stanjem.

Uživate li u njihovoj čuvenoj kuhinji?

- Francuska kuhinja je fantastična, ali većinu te hrane zbog zdravstvenog stanja ne smem da jedem. Trenutno sam na hipoproteinskoj dijeti. To znači da unosim što je manje moguće proteina, kako bih zaštitio bubrege. Nažalost, nisam mogao da se prepustim čarima francuskih specijaliteta zbog bolesti. Više mi je žao zbog problema koji imam, nego zbog hrane. Bolest zahteva disciplinu i rado bih je prepustio mlađima.

 

Dozvoljavaju li vam lekari da nazdravite bar čašom francuskog vina?

- Baš retko popijem koju čašu crnog vina. Nikad nisam bio zagovornik takve vrste opuštanja.

Kažu, nadmen je tamo narod?

- Teško mi je da pričam o karakteristikama naroda. Sigurno je da su Francuzi ponosni na svoju zemlju, tradiciju, istoriju i u tom smislu mogu da konstatujem da s pravom imaju čime da se diče.

“Parle vu Franse”?

- Nisam neko ko za sebe može da kaže da priča francuski koji sa italijanskim ima dosta sličnosti. Pre svega im je isti koren - latinski jezik, ali Francuzi brže pričaju i sa drugačijim izgovorom. Počeo sam neke stvari da razumem, povezujući sa znanjem italijanskog jezika.

Kakve su razlike između Beograda i Limoža?

- Limož je malo mesto, što meni u ovom momentu veoma odgovara. Ovaj grad podseća na Beograd po ljubavi prema košarci. U Limožu je košarka sport broj jedan i tu je velika sličnost sa Srbijom. Beograd je specifičan grad, jer poseduje neke stvari koje ga čine posebnim.

Da li ste imali priliku da se vozite metroom?

- Gde? U Beogradu?

Mislimo na Francusku, naravno...

- Jesam u Parizu. Svaka metropola mnogo lakše funkcioniše kad ima metro. I Moskva i Pariz. Siguran sam da je Beogradu metro neophodan, ali ne znam kakve su realne mogućnosti da u nekoj skorijoj budućnosti tako nešto doživimo.

Stižete li da se bolje upoznate sa francuskom kulturom?

- Limož ima Nacionalni muzej porcelana, koji je značajan na državnom nivou. U gradu ima i dosta galerija, ali ne stižem da obilazim u meri u kojoj bih želeo. Više pratim kroz časopise i razne publikacije. Kad imam vremena, volim da odem sa prijateljima do Pariza. Evo, baš za vikend planiram posetu francuskoj prestonici.

Kad obiđete “Luvr” mogli biste da produžite i na teniski stadion “Filip Šatrije”?
- Rolan Garos je jedan od najznačajnijih sportskih događaja. Pratim partije Novaka Đokovića i za njega navijam. Voleo bih da prisustvujem teniskom finalu u Parizu, ali je to neizvodljivo zbog mojih košarkaških obaveza.

Za nekoliko dana ćete moći da gledate i neku fudbalsku utakmicu na Evropskom prvenstvu u Francuskoj? Za koga navijate?

- Na Evropskom šampionatu navijam za Rusiju, a inače u fudbalu najviše simpatišem Brazil.

Ko osvaja EVRO 2016?
- Nisam fudbalski stručnjak, ali rekao bih da su Nemci uvek favoriti. Ne bih otpisao ni Francuze jer kao domaćini sigurno mogu daleko da doguraju.

Vratimo se vašoj košarci. Može li Partizan da iznenadi Zvezdu u finalu plej-ofa?

- Svako ima svoj ukus, a po mom nije ova koncepcija Partizanove selekcije. U njoj dominantno mesto imaju strani igrači, pored iskusnih, a ta strategija nije po mom ukusu. S druge strane, rezultatski gledano, Partizan ima ozbiljan tim za naše takmičenje i u stanju je da se suprotstavi Zvezdi, koja je favorit u ovim duelima. Partizanova šansa je duga klupa i čvrsta igra, a pored toga i rasterećenost jer nisu favoriti.

Što se reprezentacije tiče, kakve su šanse Srbije?

- Mislim da će Srbija proći predolimpijski turnir, pogotovu jer se igra pred domaćom publikom. Ne kažem da će biti lako, jer nije nešto što se samo po sebi podrazumeva. Da li može do medalje - što da ne?! Jedna smo od reprezentacija koja može da se umeša u borbu za odličje, ali nismo favorit.