Putin hoće celi Balkan!

To je samo još jedan potez kojim se uticaj Kremlja i Vladimira Putina opasno učvršćuje u regionu, na šta u Briselu nerado gledaju. Putin je, naime, u ozbiljnoj „ofanzivi” na Balkan.

Jer ne samo da srpska vlada formira posebne institucije za odnose sa Kremljom, već je sve jasnije da se i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, gotovo otvoreno oslanja na Putinovu podršku, što se vidi i po tome što putuje u Moskvu svega nekoliko dana pre održavanja spornog referenduma. Istovremeno, podsetimo, Srbija očekuje narednog meseca posetu premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, dok će Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, u Rusiji boraviti od 12. do 14. oktobra, ali nije planiran susret sa Putinom.

- Formiranje tih institucija u najboljem interesu je, pre svega, Srbije. Sledećeg meseca nas očekuju važni događaji za razvoj srpsko-ruskih odnosa. Od sastanka mešovitog komiteta vlada Srbije i Rusije, preko otvaranja počasnog konzulata Srbije u Sankt Peterburgu, do važne posete premijera Medvedeva Srbiji u drugoj polovini oktobra - kazao je Nenad Popović, izrazivši nadu da će srpska vlada već do tada formirati institucije za saradnju sa Rusijom, kako bi onda mogla na najbolji mogući način da iskoristi sve pozitivne efekte i potencijale međudržavne saradnje dveju država.

Međtuim, Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije kaže da bi nam ovakav potez napravio šumove ne relaciji sa EU.

- Ukoliko bi se to ostvarilo, EU bi onda mogla da ima „slojevit” pogled na to. Ukoliko je reč o pojačanoj ekonomskoj saradnji sa firmama koje nisu pod sankcijama EU, onda to nije sporno. I sada to imamo. Tako jačate i svoju ekonomsku moć, svoj budžet i to je pohvalno. Ako se to preliva na šire političko izražavanje, to može biti notirano kao moguće problematično za EU. I to ne na prvu loptu i u prvom momentu. Ali različiti politički akteri u Briselu i drugim državama mogli bi da kažu da se Srbija okreće više ka Rusiji - objašnjava Igrutinović i naglašava:

- Formiranje institucija politički bi moglo da donese više štete nego koristi.

Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, u pitanju je pre svega „strah u Briselu” od daljeg slabljenja uticaja.

- Svesni su da je i unutar EU sve jači evroskepticizam i da je Unija sve manje atraktivna, zbog čega možda malo i nervozno reaguju. Svesni su da je Srbija sa premijerom Vučićem izgradila možda i najbolje odnose sa Rusijom u prethodnih 20 i više godina i da smo dobili geopolitičku alternativu i zbog toga im to predstavlja problem. Znači, ne smeta im sama Rusija, nego naši dobri odnosi sa Moskvom - smatra Anđelković.

Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović sve te aktivnosti vidi u smislu da su međusobni odnosi Srbije sa EU, odnosno Rusijom osetljiva tema za obe strane.

- I Rusija naše približavanje EU, NATO i SAD gleda sa izvesnim podozrenjem, pa je tako i Zapad veoma osetljiv kada dođe do napretka u našim odnosima sa Rusijom. Što se nas tiče, mi moramo da isteramo neke stvari na čistac i postavimo jasno i glasno pitanje možemo li u EU sa Kosovom ili moramo bez njega - kaže Jovanović i nastavlja:

- Bojim se da nećemo moći da uđemo u EU ako ne uskladimo našu politiku s njihovom, a Brisel želi preko našeg učlanjenja oterati Rusiju s Balkana. Mi imamo iluziju da možemo i jedno i drugo, i idemo kroz maglu.