Džip, džip

Nema tu ništa loše. Red je da žene uzmu kormilo (volan) u svoje ruke i odvezu nas u neku bolju budućnost. Zato je i te kako pohvalno što na bitnim funkcijama u državi imamo sve više žena. Moćnih žena - ne zvuči nimalo loše.

Politika više nije samo muški posao, džipovi više nisu muški automobili. Neka dame sa naše političke scene voze ono što vole i ono što sebi mogu da priušte. Od bicikla do aviona, šta god da je njima milo. Pogotovo kada su uspele da to same sebi priušte.

Živimo u doba poremećenih moralnih vrednosti. Starlete i sponzoruše postale su najaktuelnija tema i skoro svakog dana nam se poneka od njih pohvali koji je automobil dobila od svog “dečka”.

Na koji način je dobila i šta se u savremeno doba podrzumeva pod pojmom dečko izlišno je pričati. Zar je to primer koji devojčice treba da slede? Da se stvari u životu dobijaju zbog izgleda? Ne, nije!

Zato treba i pohvaliti dame koje su svojim radom i trudom sebi priuštile dobar automobil. One zaslužuju aplauz, a ne kritiku. Da li im trebaju za gradsku vožnju, za “obračune” u saobraćaju sa jačim polom ili možda za putovanja, njihova je stvar i njihov izbor.

Od ministarki Zorane Mihajlović i Ane Brnabić, preko visokih funkcionerki Dijane Vukomanović i Sande Rašković Ivić. Sve one drumovima jezde u džipovima i sve su to žene koje su karijere gradile same, prihode sticale same, pa neka voze šta im milo. Meni je svakako najbitnije da su ih stekle svojim trudom i radom.