Hilari i Tramp, po bosanski
E, sad im je sigurno laknulo. Hilari Klinton se silno obradovala kada je saznala da joj je u Sarajevu organizovan skup u znak podrške, a kako prenosi njen prijatelj, skakala je od sreće što se pred štandom s njenim likom okupilo nekoliko stotina građana.
Alo!
S druge strane, Donald Tramp nije skrivao oduševljenje i redom je častio svoje najbliže saradnike skupim kubanskim cigarama zbog „mitinga podrške“ u Istočnom Sarajevu, gde su se ljudi spontano okupili kako bi mu iskazali podršku, na čemu im je on neizmerno zahvalan.
Iako zvuči kao početak vica, kao što bi trebalo, pa svakog trenutka očekujete da se pojave Haso i Mujo, to se zaista dogodilo u Sarajevu pre nekoliko dana (mitinzi su stvarni, reakcije Hilari i Donalda izmišljene - da se neko ne zbuni), a ne sumnjam da i u drugim gradovima na Balkanu ima ljudi koji su spremni da na isti način podrže Hilari ili Trampa.
Doduše, oni na tim izborima ne samo da ne mogu da glasaju, već su svetlosnim godinama udaljeni od dešavanja u SAD, ali bitno je da se zna za koga su. Kao nekada u filmu „Tri karte za Holuvud“, da se zna ko je za Hruščova, a ko za Kenedija. U narednim danima ne bi me iznenadila i vest da su se pristalice Hilari Klinton i Donalda Trampa pobile u nekoj kafani u Sarajevu i da je pala krv.
Kada smo mogli da se koljemo zbog vere, para, petokrake i kokarde, zašto i ne bismo zbog američkih predsedničkih kandidata. Kao da zaista nemamo pametnijeg posla nego da pravimo mitinge podrške američkim kandidatima. Izgleda da smo konačno, umesto da pričamo viceve, počeli da živimo u njima.