Kampovanje

Mnogo nam se izmešalo, mnogo toga nas je pogodilo u glavu, teško razabiramo dobro od zla, a kamoli važno od nevažnog. Tako je bilo i sa ovim dečjim i omladinskim kampom na Zlatiboru. Deset dana se ta vest stidljivo provlačila po novinama i na Tviteru, da bi se tek nakon njegovog zatvaranja od strane policije našla na naslovnicama.

Naravno, javnost se opet, kao što to kod nas redovno biva, podelila na ratoborne patriote i građane „izdajnike“, koji se zgražavaju nad takvim načinom vaspitavanja mladih. Iskren da budem, i meni je ovog puta to „izdajničko“ razmišljanje znatno bliže. Svi mi smo se zgražavali nad time što su deca ubijala u ime ISIS-a pre samo godinu-dve. Svima nam je bilo nepojmljivo kako se ta mala bića od 10-12 godina odjednom pretvaraju u hladnokrvne ubice.

E, upravo zbog toga, ne želim da u mom narodu neko obučava dečake i devojčice da ubijaju, iako to u ovom trenutku izgleda prilično benigno. Ipak, ako dozvolimo da nam takvi poluvojni kampovi niču širom zemlje, samo je pitanje vremena i odnosa političkih snaga kada će se pretvoriti u privatne vojske.

E, sad će ovi patriotski nastrojeni roditelji da gunđaju, pozivaće se na tradiciju, dede i pradede koji su ratovali za krst časni i slobodu zlatnu. Sve ja to razumem, ali dragi roditelji, decu do 18 godina možete da pošaljete u izviđače, planinare ili neku drugu sekciju, gde će se baviti prirodom i druženjem. Što se tiče omladinaca, postoji institut dobrovoljnog služenja vojnog roka, pa eto im prilike da se nadahnjuju patriotizmom i nauče da rukuju oružjem. Za razliku od samozvanih instruktora u privatnim kampovima, tamo ih obučavaju oficiri Vojske Srbije, kojima je to osnovno zanimanje i koji su silne škole izučili. Da zanemarimo sve ostalo, deca su tamo daleko sigurnija, a to bi, valjda, roditeljima trebalo da bude primarni motiv.

Znate, svi smo mi kritični i osetljivi kada vidimo neke zelene uniforme u Federaciji BiH ili u Sandžaku. I treba da budemo, paramilitarne formacije su u krvavim ratovima devedesetih sa svih strana bile perjanice zla. Zato, kad već imamo svoju vojsku, svoju policiju, i na kraju državu, treba da se okanemo privatnih avanturističkih projekata i indoktrinacije dece. To ne može slutiti ni voditi ničemu dobrom.