Kolumna Dejana Anđusa: Nema diktature!

Diktatura je tek onda kada je, i ako je, Zapad proglasi. Iluzija je braniti demokratiju više i fanatičnije od samog Zapada, a koji tvrdi suprotno - u Srbiji nema diktature i, ne da je nema, nego se ide po svim parametrima ka Evropi. Smešna su i podsećanja da je predsednik Vučić bio gensek Vojin, pa ministar informisanja 90-ih itd. To nikog ozbiljnog više u svetu niti zanima, niti podsećaju, niti je to ikad više tema.

Osnivanjem SNS i dolaskom na vlast to je završena istorijska priča. Zapad ni Koštunicu i njegovu tadašnju ucenjivačku „bijašku“ ekipu nije proglasio diktatorom, a kamoli Vučića, koji je uspostavio do sada neviđene, tj. od Titovog vremena nezapamćene lične odnose sa svim relevantnim evropskim, a, mislim i videćemo, i američkim političarima. U brišućem letu rešavao je i rešava Smederevo, Bor… Plus, Kosovo, R. Srpsku, C. Goru...

Te sve procese pomno posmatraju zapadnjački gospodari Evrope i pružaju svemu, ali ama baš svemu nabrojanom podršku. A to je sve dovoljno za još jedan predsednički mandat, podsećam, ovaj ističe tek 2022, a to je ukupno 2027. Minimum i potpuno jasno i realno. Iz matematike sam slab bio u dosadnoj školi, ali u političkim i biznis brojkama sam nepogrešiv i precizan u dinar i datum - prevedeno, tek za devet godina nastaviću ovaj komentar i tek tada podsetiti na ovo napisano u avgustu 2018.

Mala digresija, pitaju me ljudi, a kažem nema ništa bitnije, a da to ne znam i nisam duboko upućen. I ko mi je i šta smestio, i ko mi je i šta i koliko dužan, što u novcu, a što, i to je bitnije, u životu. Kome sam šta činio, kome pomogao, kome spasao život, kome dao nove životne šanse. Sve nabrojano ide svojim tokom i rešiće se onako kako je pravedno. No, kažem, to nije tema, nego pitaju ljudi.

Tema je da nema diktature. Besmisleni su pokušaji da se na toj karti sruši Vučić. To je čak sadomazohistički. Pisati i pisati, govoriti i govoriti o diktaturi, dok jedini relevantni ocenjivači da li je i šta je diktatura iz zapadne civilizacije tvrde suprotno.

Jedini jak političar, i idejno i što bi se reklo „brojevima“, Dragan Đilas, lično moj dragi i uvaženi prijatelj, a koji mi je odmah ponudio pomoć kao što sam već rekao, mislim da je pogrešno odigrao. Imao je i drugu varijantu. Sigurnu i dobitnu. Međutim, ovo je Srbija, i nikad ne reci nikad. Ovako je na velikom gubitku, gubi vreme, a vreme će potrajati. Zatim, nije pametno baviti se politikom potpuno otvoreno i na prvu loptu. Ima stotine finesa. Ko to baš precizno zna da li, drugi moj nekadašnji nerazdvojni prijatelj, a sadašnji apsolutni šef svih važnih procesa, predsednik Republike, svima otvoreno govori i na dlanu pokazuje poteze? Ko to zna? Koji „obavešteni“ intelektualac ? Tvrdim jer znam - niko. Niko ništa ne zna, svi samo nagađaju i dosađuju sami sebi i drugima pričama i pričicama šta će Vučić „uraditi“ na temama Kosovo, Srpska, C. Gora ... Ma ne zna niko. Čak ni ja, koji znam više od svakog običnog smrtnika. Evo, čekam da me bilo ko spomene i da se smejem. Politika je zagonetka. Sve što „vidite“ ne mora nužno da baš stvarno vidite. A Vučić je majstor te discipline i nije slučajno više puta u životu ponovio, doduše, nikad javno, da „imamo specifične odnose“.

Tvrdim, sve što vidite, i ponavljam, ne vidite. Zato sigurno nema brige do 2027, a gde su tu još dve-tri parlamentarne pobede. Iha-haj vremena.

Meni se ne veruje, a? Tramp, Grujevski, izbori u CG, „puč“ u C. Gori, „dron“ ... Malo li je stvari koje sam prvi i jedini pogodio. Ja sam i pola sata pre smicalice prošlog 30. juna (majčin mi rođendan bio dan kasnije. 1. jula) znao šta mi se sprema. U pola 11 sam znao i svesno otišao u 11 da okončam tu besmislenu i u vrzinom kolu agoniju.

Jedini sam.

Pročitajte još: