Njegoš! Memento!
Pokušavajući da napišem nekoliko rečenica o sopstvenoj fascinaciji Njegoševim likom, delom, trajanjem, aktuelnošću, samo bih nesvesno slagao misli naših velikana koji su odavno apsolvirali svoju očaranost ocem srpske poezije, a koje sam pokupio čitajući redove koje su zapisivali u sličnom zanosu otkrivanja Cetinjskog Tajnovidca.
privatna arhiva
Naravno da se ima još šta dodati, jer je Njegoš aktuelniji no ikada, ali za to je potrebno pero nekog novog Andrića, Skerlića ili Crnjanskog, a ne moj android i pola sata pauze na radnom mestu.
Sramota me je i da pokušam, jer samo mogu u lošu ambalažu da upakujem već definisanu suštinu, pa bih ipak ovom kolumnom samo podsetio na značajnu godišnjicu koja je danas - 166 leta od smrti Petra Drugog Petrovića Njegoša. Nažalost, ne verujem da će o njemu danas biti reči u dnevnoj štampi, pa rekoh da iskoristim ovaj moj skromni prostor.
Možda poetski sitan vez Matije Bećkovića najpribližnije oslikava Njegoševu aktuelnost danas, ali o tome drugi put. Bog je sasvim sigurno pesnik, a pesnici božji glasnici koji ostavljaju uputstva za upotrebu ovozemaljskog života pojedinca, ali i čitavih plemena, naroda. Ostavljaju i šifru za kapiju Carstva Nebeskog, kao i stalni otvoreni vaj-faj za „skidanje” željenih informacija i istina, za nova saznanja i spoznanja.
Pesnici su božji glasnici, od kojih je Njegoš prvi. Vladika Rade danas čeka sopstvenu amputaciju od rođenog plemena. Odrodiše se deca Radova i postaše otpadnici plemena gordog, te ostaše samo gordi izrodi. No Rade i danas radi, možda i više nego juče.
Njegovo delo u svakom vremenu nosi najmodernije odelo, šeta kroz najprometnije pešačke zone, primećeno, ali ne i shvaćeno do kraja. Više je domova srpskih sa „Gorskim vjencem“ nego sa Novim zavetom, te se Njegoš u našem narodu i može smatrati ravnoapostolnim, iako je njegova kanonizacija upitna. Drugi je problem što ovo kapitalno delo u većini domova skuplja prašinu u zabačenom delu police, jer daljinski je jednostavniji za rukovanje i laku zabavu pruža. Videste li TV upravljač na kojem ima tragova prašine ili krajeva paučine?
Ipak, Njegoš ne iščezava. Citirajući Cetinjskog Pustinjaka, Srbi nesvesno ponavljaju i obnavljaju zavete date stotinama godina unazad. Svako slovo „Luče mikrokozme“ poput vitamina ulazi u dojednu poru našeg bića, jačajući nacionalni i pravoslavni imunitet našeg duha.
Premećući svakodnevno Njegoša na hartiji male vrednosti kroz ruke, možda i omalovažavamo njegov lik, jer za svakog osvešćenog Srbina novčanica od 20 dinara ima daleko veću vrednost (doduše, ne u trgovini), jer ne možemo meriti veličinu Njegoša i Vajferta, iako nam je ovaj drugi u monetarnom sistemu (vrednosti) vredniji 50 puta.
Njegoševa vrednost je vanvremenska i nemerljiva, pa bih ga ja, da sam guverner, stavio isključivo na blanko menice, jer pokriva i bez pokrića. Neka ovih nekoliko redaka bude na spomen „Prahu oca poezije”, kad ga već naslovne strane neće dočekati.