Pojeli uštede!

Doduše, niko ga nije stegao dobrovoljno, sam, već je to u ime svakog penzionera i zaposlenog u javnom sektoru uradila država. Smanjila im je tako, za dobrobit svih nas naravno i prosperiteta čitavog društva, primanja. Napravljena je ušteda i državni budžet je rasterećen.

Istina, te zarade i penzije i nisu bile jedan od opasnih, većih izdataka državne kase, no njihovo kresanje stvarno dobro zvuči. Jer, jelte, eto i sami državni činovnici, pa i članovi Vlade, snose teret mera štednje, a ne samo “običan” narod. Ipak, nije baš tako.

Kako je Džordž Orvel rekao: “Mi smo potonuli tako duboko da je danas potvrđivanje očiglednog prva dužnost inteligentnog čoveka.”

Očigledno je da je državni sektor i te kako iznašao način da ne samo nadomesti ono što mu je na papiru oduzeto, već da to i dobrano poveća. Živ primer za to, nažalost ne i jedini, predstavljaju “Železnice Srbije”. Preduzeće koje je na teretu budžeta i koje godinama niže gubitke teške nekoliko milijardi ima zaposlenih sam bog zna koliko i svako malo država za njega još garantuje i za razne kredite kod međunarodnih institucija.

U tom preduzeću, počev od direktora, pa do lidera sindikata, državni novac se rasipa nemilice. Nije još ni polovina godine, a oni su uspeli da samo na razne “poslovne” ručkove, večere i koktele potroše više od pola milijarde dinara. Pojeli su tako sve uštede i još se zadužili za desert.

I što je najgore, u tome ne vide ništa sporno. Ni oni sami, ali ni resorno ministarstvo. Inteligentan čovek može samo da potvrdi očigledno - mi prosperiramo samo u teoriji, dok zapravo tonemo sve dublje.