Solunski front - bitka za sećanje

Na Zejtinliku u dva dana sabralo se ono malo što pamti i poštuje žrtve položene na oltar otadžbine koja je sada poprilično manja nego nakon slavnog trijumfa.

Iako je predsednik imao izaslanika, načelnik Generalštaba svoje predstavnike, a Ministarstvo odbrane, kako jedino i dolikuje - ministra, na ovom veličanstvenom jubileju najvažniji je ipak bio domaćin, čovek-institucija, deda Đorđe.

Njegove reči izrečene tokom generalne probe ceremonije potpuno nas razoružavaju, prekoravaju, a ipak očinski savetuju. O njima - kad budu vreme i bolja prilika...

Za danas ću odapeti samo stihove koji se i rodiše na Zejtinliku i koje ostavljam kao ispovest pred kasetom u kojoj su položene kosti mog čukundede Mihaila, oca mog pradede Boška, po kome dobih ime, a koji ga nije zapamtio jer mu se otac u ranom životnom dobu u okolini Soluna ugradio u temelj naše pobede i slave, kao zrno slobodarske misli za buduća pokoljenja.

Tebi se vraćam

Možda si sinu u nasleđe dao
Imenom božijeg dara zadatak
Da život tvoj i zašto si pao
Ne bude samo goli podatak
Ti zoveš ime jedinca svoga
Da pamti i slavi stradanje tvoje
A ja ga načuh, tako mi boga,
Jer isto je njegovo i ime moje
I dođoh pozvan, klekoh pred tebe
Poljubih kamen na samome dnu
U njegovom imenu prepoznah sebe
Pa odgovorih - ja sam ti tu!
Tebe i zovem - odjeknu hodnik,
Uzan, a širi od ovoga sveta,
Podigoh pogled, kraj mene vojnik,
Isti ko onda pre stotinu leta:
Ustani, sine, dobro mi doš’o,
Sad znam da nije zaludo bilo,
Da neko pamti to šta sam proš’o,
I priča svetu šta nam se zbilo!
Četvrto koleno, a mlađi od mene
Posle smrti godinama nema broja
Sećanje na tebe neće da uvene,
Junaštvo je tvoje dedovina moja!
Najednom se trgoh i kao da nesta’
Sena junaka što me je priziv’o,
Hodnik opet uzan, a ja svestan,
Da se sve to zbilo i da nisam sniv’o!
Čekao je zavet, dato obećanje,
Da će moja borba biti za sećanje,
Pa da ode mirno svome puku,
Što pokoj nađe uz solunsku luku.
Od tada Zejtinlik pohodim često,
Nikad samo usput, ne ide da svraćam,
Nije sve to za mene turizam,
već se ja tebi, deda, vraćam!

Mihailu, leta gospodnjeg 2018.