Šta će nama izbori?!

U toj situaciji mnogo je više ovih koji vam sve odobravaju i tapšu vas po ramenu nego onih koji će vam prijateljski reći da ne pravite budalu od sebe.

Nešto slično desilo se Saši Jankoviću, vršiocu dužnosti šefa srpske opozicije. Umislio čovek da od njega nešto zavisi, pa rešio da da ulitimatum Vučiću da ga bez izbora ustoliči u Nemanjinoj 11 umesto Ane Brnabić.

Ali milostiv je Saša, rešio je da Vučića ostavi na mestu predsednika i nimalo mu ne bi smetala kohabitacija ukoliko bi on dobio izvršnu vlast. Ako Vučić baš i ne pristane da mu sam da vlast na srebrenom poslužavniku, smislio je sistem pritiska, da u centru Beograda okupi 80.000 svojih pristalica i pripreti predsedniku.

Avaj, preračunao se, nije uspeo da sakupi 80.000 mitingaša, nije ni 8.000, tek nešto manje od 800.

Realno, toliko ljudi okupi se na utakmici nekog seoskog fudbalskog kluba ili se nađe u nekom marketu kada su jaja na akciji. Nije baš realno da sa tom „masom“ pritisnete bilo koga, a kamoli predsednika Republike Srbije.

Sva je prilika da je razmere Jankovićeve grandomanije na vreme primetio i Duda Ivković i zbrisao kuda ga noge nose. On barem zna kako izgleda masa kada se igra derbi, a kako kad su tribine poluprazne. Shvatio je da mu pod stare dane nimalo ne ide u prilog da se aka sa luzerima.

A Janković će, izgleda, morati da sačeka tu famoznu 2040, kada mu je Vučić obećao da će doći na vlast u Srbiji.