Šta to jedu naša deca?

Zdrava, prirodna (ili kako je danas popularno - organska) hrana, koja je nekad u Srbiji bila dostupna svakome, polako ali sigurno postaje privilegija imućnih, koji mogu priuštiti organski gajene, bezbedne i za zdravlje neophodne proizvode.

Neprskano i zdravo voće i povrće polako postaje luksuz u svakodnevnoj ishrani i nalazi se samo pod posebnom oznakom „organski gajeno“, i papreno je.

S druge strane, opustela srpska sela našla su se na tržištu nekretnina zapadnjaka koji za pola mesečne plate mogu kupiti nečiju imovinu generacijama sticanu. Nije problem što pojedini zapadnjaci postaju vlasnici naše obradive zemlje, već što će na tom komadu otadžbine jedina kultura postati korov.

A ti, Srbine, pravac u hipermarket po paštetu i viršle! Još je Hipokrat govorio o hrani kao o leku, a danas zdrave hrane gotovo da nema ni za lek, i za to smo samo mi krivi. Zamislite situaciju u kojoj sa rafa marketa „Shop & gou“ kupimo paradajz čija kora nije za ljudsku upotrebu (po deklaraciji), pa ga nonšalantno serviramo detetu kao salatu uz opasku - pa svi to jedu, šta drugo? Šta drugo?! Konju! U stvari, greh je prema konjima takvog roditelja nazvati tako. Idiote! Prošetaj do pijace. Nađi proizvođača među preprodavcima.

Prošetaj do najbližeg živog sela. Ma zasadi bar u saksiji začinsku biljku! Osvesti se i zaboravi na postojanje suhomesnatih otpadaka kojima vršimo genocid nad budućim generacijama. Umesto svakog pakovanja nareska, otkupimo slaninu od seljaka! Pomoći ćemo više sebi nego njemu, a njega, seljaka, privoleti da ostane na selu. Kako god vama izgledalo, kad nestane sela, nestaće zdravlja, nestaće Srbije.

Kako god vama izgledalo, Srbija živi još samo na selu i od sela. Sve ostalo je GMO verzija Srbije, napucana i nezdrava. Neko je jednom napisao: „Ko spase srpska sela, spasao je Srbiju!“