Sve mi je jasno

Zoran Marjanović ne može da se brani sa slobode kao optuženi za ubistvo. Delibašić je bio optužen za organizaciju ubistva, a na kraju osuđen za falsifikovanje dokumenata. Slična priča je sa Jovanom Vukotićem. Ali... Sve to ima svoje. Drugo, kriminalci i klanovi ne postoje. A ako oni i pomisle da postoje, dobiće momentalno po pi*ci... To je sve dobro i gledam indijance po TV-ima kako nemaju pojma ni o čemu. Gledao sam bivšeg tužioca Vukčevića i Kandićku. Njemu kažem: „E, moj ti“. A njoj: „Evo ti đoka što ćes da dočekaš presude bezbednosnim strukturama. Ide ti šipak. Ne može ti niko pomoći - ni svet, ni Gospod Bog, ni Sveti Petar. Mada znam više od tebe. I ne slutiš. Nataša“. 

Dalje, navijači su dovedeni u red. Nećete vi više politiku da vodite, od Tita vas nije niko kao sada doveo u red. Dalje, ja sam običan smrtnik, pošto me mnogi pitaju zašto ne idem nikada i ni kod koga na proslave. Eto, nisam bio ni na 11 godina novina „Alo!“. Ja se družim sa običnim svetom (ne volim poznate face, grozim se 99 odsto poznatih), a moji drugovi su Bata Kole, Neca, Gari, Šаbаc, Mali, Braco Komatina, Emir Srebrenica, Činčila, imenjak Dejan, Momčilo Milenković, Miroljub Petrović (ali ne taj neki fantomski bloger), Zlaja, Zdravković... Obični, mali ljudi, koji ne vole da se majmunišu u javnosti, ali su uvek tu za mene da mi pomognu ako zatreba. Jedina dvojica slavnih političara, s kojima sam prijateljevao, bili su Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, i dvojica manje slavnih političara, ali davno slavnih - Voja Šešelj i Vuk Drašković. Od političara, prijatelj mi je samo Vlada Đukanović, a njegovo vreme, videćete, tek dolazi.
Novinare poznate, a moje drugove ne spominjem. Nevažni su kao i sam što sam. Svi. Do jednog. Ali su mi dragi: Veljko Lalić, Zoran Panović, nekada Aca Rodić (a i sada, nego mislim nekada, jer se ne viđamo...), Dragan Vučićević... Mnoge sam ranije spomenuo, da se ne ponavljam. Zaboravio sam samo Dražu Petrovića. Meni greh na dušu, a njemu poruka - dublje sagledaj situaciju, razgovaraj sa čovekom i malo da te uputi u neke tajne koje ne znaš... Uzgred, hvala na pozdravima i podršci!

Šta još reći, pa znao sam da Rasim Ljajić neće otići iz Vlade (i njega pozdravljam i zahvaljujem se na pozdravima iz jula 2017. i poručujem mu: „Samo polako i bez nervoze, biće sve ok, radi svoj posao“), ali meni je Vojislav Šešelj davno dao prvi hleb (nije bio baš izdašan tada, ali hvala mu i na tome sada), a i simpa mi je čovek oduvek. Vojo, znam sve. Kapu ti skidam za 12 godina, indijanci koji to nisu proživeli, ne znaju šta je pakao. Imaš od mene gratis dozvolu da radiš sve što hoćeš. Dobro radiš. Sve je ok i nema zime.

Ne znam šta bih još dodao, pa sve sam rekao više puta. Dosadan sam i sebi samom. Aleksandar je tata. Sve je pokrio. Celo biračko telo. Desni centar, levi centar, ekstremnu desnicu, ekstremnu levicu i nas - normalce iz srednje sredine. Draganu na raspolaganju ostaju samo apstinenti, ali apstinenti su večiti apstinenti i nemaju šansu još 20 godina. Prema mom mišljenju, Dragan je trebalo da bude premijer i najbliži Aleksandrov saradnik. Ali, splet okolnosti, događaja, razloga doveo je do sadašnjih nepomirljivih pozicija. Videćemo, uostalom. Istorija se piše svakog novog dana.

Zatim, ne mogu reći da nije interesantno, ali čisto sumnjam da će moj bivši drug i, ipak, nebitan indijanac Srđan Kopernikus zaraditi 200 milki evra!? Taj film se neće gledati. Tu su se neki zatrčali i zaleteli u komentarisanje te prodaje i kupovine. He- he. Niste upućeni, mnogi, mnogi, mnogi... To više potpada pod moju stalno ponavljanu tezu (a ona je više od teze) - mnogi, mnogi su dovedeni u red i tek će biti. Samo još jedna rečenica, pa zar Srđan nije već prodao „Kopernikus“ još pre skoro tri godine? A? I to neprijatelju... Da ne pričam dalje. He-he. Pa šta to bi sada... A?

Imao bih još mnogo da pišem, da brbljam u papir - kako je Verica Barać, za života, služila Koštuničinoj ekipi i Dinkiću, a protiv DS-a, pa ju je Miki Rakić posle dovodio u red raznim metodama. Ovo mi palo na pamet, pošto gledam upravo kako se i mrtva obraća na TV-u.
Ja, lično, u penziji sam, ali čekam neke rasplete. Imam i ja spisak prevaranata i bitangi koje ću dovesti u red. I to službenim putem, ako bude sve kako treba da bude. Ovo sam onako uzgred nagovestio.

Zatim, gledao sam koleginicu Oliveru Miletović, gostovao joj Mastilović, vlasnik „Filipa Višnjića“, izdavač. Mastiloviću, Mastiloviću... Mnogo si strana promenio. He-he. Podržavaš Dodika, ali u jednoj rečenici ti se omaklo, te si kritikovao predsednika Vučića, a? Primetio sam je, nema lisice kao što sam ja, da mi nešto promakne, ako rešim da gledam emisiju, pa makar i na indijanca i ulizicu sat izdvojio. Čekamo zvanične rezultate iz Srpske. I dalje. Čekamo.

Ivaniću, iako imaš moju podršku, poruka: „Oreči ljudski, bre, onu svoju nadgradnju na petom spratu usred centra mog rodnog grada Beograda, bre. Doduše, nisi jedini, ali napraviste ciganske šatre od ovog grada. Sve bih vam srušio nadgradnje, da sam vlast“. Ali, nisam. Možda ću biti, a možda i neću, ko to zna. Ipak, moja prognoza je da Mile neće ući u Sarajevo. Pozdrav do sledećeg vikenda, narode!