Vikend-majka

Prošle godine rodilo se najmanje beba na 1.000 stanovnika. Nadležni to objašnjavaju zakonima, promenama navika žena i muškaraca...

Njihove teorije neće nas zaposliti, dati nam radno vreme kako bismo mogle da budemo majke. Neće nam dovesti ginekologe u svako mesto u Srbiji, omogućiti da brzo dobijemo besplatnu veštačku oplodnju, ako imamo problem. Konačno, neće nam omogućiti život dostojan da budemo roditelji! Ako mi ne verujete, opisaću vam dan zaposlene majke.

Ujutru se budiš rano. Odmah počinješ da misliš o doručku, ručku, ako ga nisi skuvala prethodno veče. Ako si na minimalcu, a ipak presrećna što radiš jer u suprotnom ne bi imala ni to, prebiraš po novčaniku i računaš da prođeš dan sa 500 dinara! Doručak, ručak, a za večeru šta ostane. Juriš kao bez glave na posao.

Posle osam sati, izmoždena trčiš kući. Na putu već smišljaš šta ćeš za večeru. Stižeš najranije u pola sedam uveče. Majka si nekoliko sati, dok čedo ne zaspi. Čekaš vikend da provedete dan zajedno. Grize te savest što si non-stop u jurnjavi za tim dinarom. Dete traži. Sladoled, lubenicu, slatkiše, telefon, jer ga svi drugovi imaju.

Magijskim veštinama sve to mu obezbeđuješ, dok si očajna što si malo vremena s njim. Kao majka si razapeta između posla i deteta. Trudiš se. Padaš, ustaješ, ali ne haješ. Nisi bitna! Važno je da si sposobna da izdržiš sve to.

I tako iz dana u dan. Shvatili ste! Rodile bismo još petoro dece ako nam omogućite život dostojan da budemo roditelji. U suprotnom, bela kuga ostaje!