Vrtoglavica!

Jedan je političar, a trojica su mlađi od nas (tog političara i mene). Pošto će čitati ovu skromnu kolumnicu, prepoznaće se jedan od navedenih prijatelja, jer me često zove: „Anđuse, lisice jedna“. Ha-ha. Nas petorica se uzajamno prožimamo, sve razumemo i u suštini stalno se šalimo.

To nam jedino zanimanje. Pošto sve drugo znamo do u detalj. Od aktera, do događaja, pa čak i predviđamo događaje i njihove ishode.
Naime, predsednik Republike ostaje na vlasti, uz more poslova koji tek predstoje, 20 godina. Zavisno od zdravlja, i svih 30. Mislim, to znam, i znamo, pa je već dosadno da ponavljam, ali za one koji umišljaju da sve znaju, a pojma nemaju, možda ću ipak još koji put ponoviti. Koliko je meni nezanimljivo da ponavljam, drugima je to pak veoma, veoma zanimljivo. Dakle, to je jasno nama, koji znamo sve. Nego, da pobrojim neke događaje. Na brzinu i na gomilu. Mnogo ginu ovi pajaci po Johanesburgu. Ne valja se osiliti, tako obogatiti i još razmetati bezobzirno svim tim ženama, ljubavnicama, družbenicama. Ne valja.

Dalje, poginuo Ante Firić, „torcidaš“, šta ti je život. Hrkman i Košprdić, istaknuti „grobari“, dolijali. Što bi rekao jedan od nas petorice najboljih i najobaveštenijih prijatelja: „Mafijaju, mafijaju, a...“ Baš tako... Vidim, Karleuša i kuća od 2,5 milki od lažnog fudbala (Bešiktaš - Kina). Zanimljivo. Dobro... Ne valja da se provocira skroman višemilionski narod. Ne valja mafijati. Nije lepo.
Dalje, da sačekamo kraj meseca, da vidimo kako će Amerikanci udariti „mur-pečat“ na pobedu Mileta i Željke. Kažem, da sačekamo. Vidim da se i Zaev zagrcnuo, nešto je jeo, koliko sam razumeo... Ima predviđanja da će on i Baške (Bašanović) pasti s vlasti za najdalje osam meseci. Ima osnova. Ali, ja mislim da je realnije da ostanu na vlasti desetak godina. Ali, još jedno „ali“, da sačekamo. Ovih narednih osam meseci su ključni ...

Zatim, dve isto zanimljive stvari. Prva je smehotres, a druga lavirint. Ovaj prvi smehotres ringišpil - vrtoglavica je navodna rasprava o ozakonjenju gradnje u Skupštini. Mirčić, Šarović, Vjerica i Nataša kidaju Zoranu. Martinović i ovaj smešni momak Marinković je brane, ali nekako je zagrcnuto brane i kao da im nešto prolazi kroz glavu, neke slutnje ih, vidi se po njima, obuzimaju. Ha-ha. Ludnica. Ali, polako. Još nije odlučeno ko su bivši, a ko budući ministri. Svi se krčkaju. Da se vidi učinak, pa ćemo lako. Laganica. I ne samo učinak, nego da se sagledaju i sliju sve informacije o spletkama, spletkarošima, ogovaranjima, pa ko je mnogo uzleteo, pa da li tu ima foliraže lojalnosti i rada, a u stvari korist se jedino ganja. Zato, kažem, polako. Ali, zagrcnuli se. Ha-ha, malo im čudan takav napad Šarovića na Zoku - tražio joj ostavku. Da je umirim, moje mišljenje je da ipak ostaje u Vladi.

Druga stvar je malo zagonetnija. To je već za ozbiljniju analizu nas nekoliko obaveštenih prijatelja. Taj nazovinapad na Zvezdu. Odakle je krenuo, kojim tokom ide i šta mu je cilj. Gledao sam dopisnika „Dojče velea“ Nemanju Rujevića kod prelepe koleginice Minje Miletić. Neke stvari je pogodio, međutim, u jednoj rečenici je spomenuo, na njeno pitanje, to oko Zvezde i tu je sve promašio. Kao, nema zavere, to mu je teza. Grešiš, momak. Ima, i te kakve. Samo takve. Put je možda krenuo još iz Crne Gore. Pa se nastavio do službinih (mislim, francuske službe) „tužilaštava“. Pa idu savezničke i komšijske belgijske službe i „sudovi“. Uvek isti trik - velika služba i okolna satelit-manja. Znamo mi metu, ali zavisi od mnogo faktora u kojem pravcu će se odvijati ova zaverenička priča oko Zvezde i naručeno (naređeno) i plaćeno pisanje kvaziuglednog „L'Ekipa“. Iz čije redakcije je baš i nastao Kup šampiona 1955. i bla-bla... Istorija. Pozdrav do sledeće subote...