Vučićeva ključna odluka!

Alo!/Vladimir Marković

Dejan Anđus, Foto: Alo!/Vladimir Marković

Aleksandar Vučić ima živaca napretek i, za mene iznenađujuće, stvarno duge nerve. Izrastao je u vođu, državnika i igrača na duge, duge staze. Iako prima Putinovo odlikovanje i Angeline savetnike, iako je pretovario preko glave sve moguće italijanske i francuske političare, kineskog predsednika, seriju Afrikanaca, sve moguće briselske operativce, apsolutno je svestan da se za sve pitaju samo i isključivo Amerikanci, i donekle Englezi. Niko se drugi ne pita pod kapom nebeskom u savremenom čovečanstvu, niti će se pitati. A oni su ratom pobedili, osvojili, napravili i priznali državu Kosovo. Koja će ući u EU i NATO, takođe. Srbija ne kontroliše Kosovo bar dva poslednja veka, a poslednji u nizu tih „nekontrolišućih“ srpskih vođa bio je ratni gubitnik Kosova i kasnije dugogodišnji utamničenik do smrti - Milošević. Skončao je u ZATVORU. A u istorijskim knjigama evropskim i svetskim pisaće zauvek da je bio, čak i tako neosuđen, ratni zločinac. 

Nama se to ne dopada, mada je zauvek pola-pola u narodu po tom pitanju, možda ćemo mi drugačije pisati u našim udžbenicima, možda nikne i koji ludački spomenik, ali to nikada i ništa neće promeniti na stvari i značaju u svetu. Aleksandar Vučić zna sve ovo, zaključno sa tim da je Milošević kapitulirao. Sve posle što su razni dosovci potpisivali ili činili manje je važno. A i to je bio samo nastavak priznanja prethodnog gubitka. A i Miloševićev gubitak Kosova nije, kažem, samo Miloševićev. Jer ga ni pre njega nije Srbija kontrolisala. Niti će ikada. Papirološki, međutim, „imamo“ Kosovo. Od kralja Aleksandra, Tita, Slobe, DOS-a do danas. Međutim, u stvarnosti ga niti imamo, niti smo ga imali. Svakako nećemo imati. Dakle?

Ako bude podele, pisao sam već i pitao - kakve? To se Kosovo, Republika Kosovo koju je stvorio i priznao Zapad, deli na dva dela, po pola lenjirom? Ne verujem. Razmena teritorija - kakva i kada? Sever Kosova da bude Srbija? Sumnjam. Šta je realno, šta je moguće? Možda srpska autonomija unutar Kosova. Znam da, što se podele tiče, ne damo Gazivode, ne damo Zubin Potok. Da li je to ostvarivo? Kada, kako? Da mi Vučić ponudi svoje radno mesto, ne bih prihvatio. Što vreme više odmiče, sam sebe sam ubedio da je rođen za ovaj posao. Ja ga, ponavljam, ne bih radio, taman da mi ga večeras preda u ruke: „Na, Dejane, hajde ti probaj, evo ti!“ Da uprostim, jer sve više čujem da mu se isto hvata i „da ne valja da potpiše, niti da ne potpiše“. To je, za mene, lažna dilema onih koji mu ne misle dobro, a i sami veze nemaju šta pričaju i šta hoće. Doduše, ima dosta onih koji hoće da ga svrgnu i preuzmu vlast, samim tim moć, biznis, poluge vlasti (BIA-policija-sudstvo..., Vojska je nevažna totalno, ona samo sluša u savremenom dobu, a ne kreira apsolutno ništa, umrla je sa drugom Titom...). Biću direktan.

Ako se Vučić usaglasi sa Amerikom i reši istorijski problem sa Kosovom, to jest sa Albancima, odvešće Srbiju u EU i NATO, ostvariće svoj životni cilj o savremenoj Srbiji, biće njen stožer, dugo će vladati, dobiće i Nobelovu nagradu, ući će u svetsku istoriju i knjige, biće zauvek deo Zapada, civilizacije i samim tim Srbija i Srbi moraće zauvek da ga uvažavaju. I za 100-200 godina... Ako se ne dogovori sa Amerikom, biće u velikom i nerešivom problemu. Tačno znam šta se sve može desiti. Iz razloga prijateljstva i izvesnog sujeverja (ne volim u životu ptice zloslutnice, jer priželjkuju zlo toliko da se ono i desi), neću o tome pisati. Ubeđen sam da postoji model za dogovor sa gospodarima sveta - Amerikancima, i njima vernim Englezima. Makron i Merkelova su totalno nevažni, a i tako nevažni slušaju Ameriku i Englesku. Mnogo investicija, mnogo novca, malo dobre te vrste volje i biće sve OK. Vučić sve to zna, ima sve informacije, parametre i planske prognoze, i ne sumnjam. Pravno obavezujući sporazum biće potpisan, a Srbija i Kosovo biće deo civilizacije. U protivnom... Rekao sam, ne pišem o „u protivnom“.