Pre dvadesetak godina dijagnoza karcinoma pluća čak i u početnom stadijumu za mnoge pacijente bila je ravna smrtnoj presudi. Danas je, na sreću, situacija drugačija - nada ipak postoji. Bel Medic je sada „Place of excellence” za lečenje bolesti pluća, regionalno relevantan centar u kom zajedno rade najveći stručnjaci koje ova zemlja ima: docent Nebojša Marić sa kolegama dr Vukoicom Karličićem, pneumoftiziologom i vrhunskim stručnjakom za dijagnostiku bolesti pluća, i prof. dr Nevenom Sečen, pulmologom-onkologom.
Belmedic, docent Nebojša Marić
Karcinom pluća je bolest koja izaziva veliki strah i kod ljudi, zbog velike smrtnosti koja prati tu bolest i velike rasprostranjenosti jer ljudi poznaju ili imaju u porodici nekog ko je oboleo od ove bolesti. Ono što karakteriše ovu bolest jeste izuzetno brz napredak, upravo zato što su simptomi sa prikrivenim tegobama: ljudi osećaju da su u punom zdravlju, a bolest se skriveno širi. Kao i mnogi drugi tumori, što postaju veći, sve brže rastu i, na žalost, često daju udaljene metastaze i time otežavaju lečenje.
VATS i sva ostala grudna hirurgija rade se u najsavremenije opremljenim salama Bel Medica, uz maksimalnu bezbednost za pacijente čak i u trenutnoj epidemiološkoj situaciji. VATS je takva tehnika kojom se sa mnogo manjim pristupnim rezom i daleko manjom traumom na grudnom košu mogu uspešno uraditi operacije odstranjenja dela, pa čak i celog plućnog krila. Vrlo je važno da se karcinom otkrije u ranoj fazi, jer što je promena manja, to je korišćenje ove tehnike optimalnije. Nekada se bolest otkrije slučajno, prilikom uzgrednog snimka pluća za pripremu za neku drugu intervenciju ili na sistematskim pregledima. Uvođenje niskodoznog skenera pluća vrlo je korisno za otkrivanje promena u ranoj fazi. Ta dijagnostika se može primenjivati kod pušača i ljudi preko 40 godina koji imaju porodično opterećenje vezano za ove bolesti.
Aktuelna nesrećna pandemija donekle je bila „neprijatelj“, jer su se češće radili skeneri pluća zbog upala koje izaziva virus SARS-CoV-2, pa je uzgred vrlo često detektovan i karcinom pluća. Ti pacijenti su imali “sreću u nesreći” da na vreme budu operisani dok se bolest nije razvila i da vrlo brzo budu u stanju kada nema merljive komponente bolesti i praktično se VATS hirurgijom izleče, odnosno ne bude im potrebno dodatno lečenje hemio i zračnom terapijom.
Prednosti VATS hirurgije u odnosu na otvoren hirurški pristup su jasno uočljive. Pristupni rez je jako mali, ali to nije efekat koji se vidi samo na koži. Manje je oštećenje i nekoliko slojeva mišića koje je potrebno preseći da bi se pristupilo plućima, kao i oštećenje plućne maramice.
Zaključak je vrlo jednostavan - manje oštećenje tkiva, brži oporavak. To pre svega deluje i psihološki na pacijenta, ali je i fizikalni momenat jako bitan jer se brže podižu na noge i lakše dišu, što doprinosi da se preostali deo pluća lepo raširi i nadomesti funkciju odstranjenog. Nakon završetka operacije postupak zatvaranja rane i buđenja pacijenta je brži i efikasniji.
Ukoliko je pacijentima nakon ovih operacija potrebno dodatno lečenje hemioterapijom ili zračenjem ista se može mnogo brže primeniti, a što je važno za kvalitetan nastavak lečenja. Ukoliko dođe do vraćanja bolesti i potrebe za reoperacijom pristup može biti manje problematičan, jer se ne stvore toliko intenzivne priraslice kao nakon otvorenih i širih operativnih pristupa.
Na kraju, ali ne i najmanje bitno, pogotovo u današnje vreme - broj bolničkih dana je manji, što ima i svoj ekonomski značaj na ceo sistem.
Prvu operaciju odstranjenja dela pluća sa tumorom dr Marić je uradio u svojoj matičnoj bolnici 09.1.2014. godine. Nakon toga, VATS tehnikom je uradio 356 operacija koje su podrazumevale odstranjenje tumorske mase sa delom pluća, od čega je trećina (107) na nivou anatomskih resekcija tipa lobektomije (odstranjenje celog lobusa/režnja) ili čak i celog pluća (3). To su operacije koje se odnose na karcinome.
Ukoliko njima pridodamo i VATS biopsije, uklanjanje izliva i intervencije koje imaju dijagnostički karakter, dolazimo do godišnje cifre od oko 150 do 200 operacija koje je izvodio u više bolnica. Kao sertifikovani instruktor operisao je i operiše i danas u KC Kragujevac, a u Skoplju je po pozivu tadašnjeg direktora prof. Zorana Spirovskog učestvovao u implementaciji programa VATS lobektomija u Makedoniji i uradio VATS lobektomiju zbog karcinoma 2016. godine. Sa svim kolegama koji rade ove procedure u regionu ima dobre kolegijalne odnose i međusobno se podržavaju, pomažu i poštuju.
Neposredno pre početka pandemije na Klinici za grudnu hirurgiju VMA, dr Marić je sa kolegom sa kardiohirurgije VMA prof. Radoje Ilićem, izveo zahvat koji će ući u istoriju srpske medicine - obavio je operaciju tumorske promene na plućnom krilu koja je rasla ka srcu, uz resekciju dela srca. Ta operacija je temeljno planirana. Ona nije mogla biti izvedena bez mašine za vantelesni krvotok i učešća kardiohirurga u toj operaciji. Takve procedure moraju biti izvedene u bolnicama koje imaju i adekvatnu opremu i infrastrukturu.
Normalno da je da postoji doza treme pred svaku operaciju i mnogo je važno da ekipa koja radi ima dobar transfer energije međusobno, kao i da se dobro poznaju. Operacija je izuzetno emotivan proces za lekara, jer se može proći kroz sva osećanja koja imate u životu, od straha, strepnje i neizvesnosti, pa do velike radosti kada se posao uspešno okonča ili tuge ukoliko ne ispadne sve kako je planirano.
Grudna hirurgija, pogotovo VATS kao minimalno invazivna procedura, je vrlo često ples po oštroj ivici, jer u retko kojoj drugoj grani može doći do tako intenzivnog, a brzog krvarenja koje može dovesti do gubitka pacijenta na stolu. Zato je najbolje da do toga ne dođe, a to se postiže, pripremom, pažnjom i iskustvom.
Omiljeni medicinski aforizam dr Marića je: „Dobar sud dolazi iz iskustva, a iskustvo dolazi iz loše procene“.
U protekloj godini sprovedena je jedna operacija koja se i u vanpandemijskim uslovima retko izvodi zbog opsežnosti i potrebe za velikom medicinskom ekipom i opremom. U jeku prvog talasa pandemije korona virusa, na Klinici za vaskularnu hirurgiju VMA sa profesorom Marjanovićem i kolegama sa KCS obavljena je rekonstrukcija živčanog spleta paralisane desne ruke pomoću živca iz grudnog koša. VATS pristupom je oslobođen živac koji polazi od dijafragme sve do samog vrha grudnog koša i iznad ključne kosti je izveden i premešten na živac ruke koja je bila slabo pokretna. Prvi efekti su uočeni vrlo brzo, a nakon šest meseci od operacije u ruku se vratila osetljivost i pokreti kojih nije bilo pre operacije. Kolege, neurohirurzi iz KC Srbije su izvršili povezivanje živčanih struktura. Tu je malo reći koliko za mladog čoveka više puta operisanog nakon takve saobraćajne traume znači takav pomak u kvalitetu života.
Izdvojili bismo i slučaj pacijenta sa ugrađenim pejsmejkerom kojem je trebalo odstraniti levo plućno krilo zbog tumora. U ovom slučaju je važno reći da zbog te situacije je urađen pristup tumoru kroz trbuh, jer pacijent zbog skoro postavljenog pejsmejkera nije mogao da leži na boku. Zbog toga smo se odlučili da uradimo operaciju kroz trbuh dok leži na leđima, i to je operacija koja je kao takva prvi put urađena u Srbiji. Princip rada je isti kao i kod VATS pristupa između rebara, ali je ovde trauma još manja. Međutim, limitirajuće su okolnosti što se tako mogu operisati najpre tumori koji su u donjim režnjevima i manjih dimenzija.
Za kraj, dr Marić poručuje: “Treba voleti svoj posao, nesebično raditi i pomagati, ali i prenositi znanje. Pored operacija koje sam sam uradio, veliko ushićenje sam osećao kada sam pomagao kolegama koje uče da urade nešto novo što im se činilo da će biti teško. Često nam pravi smetnju nedostatak sredstava, ali to ne sme da bude izgovor za nedostatak entuzijazma ili saosećanja prema pacijentima koji boluju od ovako teške bolesti.”
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)