USVOJEN PREDLOG PLANA GENERALNE REGULACIJE ŠINSKIH SISTEMA Beograd zna kako će se razvijati gradski prevoz u ovom veku

Kako je rekao za Beoinfo to će biti prvi put u modernoj istoriji da Beograd putem obavezujućeg skupštinskog akta planira kako će razvijati šinske sisteme gradskog prevoza od metroa, preko gradske železnice do tramvaja.

- Od 2013. godine, otkada učestvujem u timu koji vodi Beograd, verovao sam da šinski sistem treba da dobije prednost u podsistemima javnog prevoza. To su mislili i stručnjaci koji su prvi put dobili političku podršku da rade onako kako je najbolje za grad. Jedino nam šinski sistem garantuje brz, tačan javni prevoz, jer nezavistan od drugih vidova saobraćaja - kaže Vesić.

Usvajanje PGR-a kruna višegodišnjeg rada, kao i potvrda da se Beograd zvanično opredelio da šinski sistem postane osnovni podsistem javnog prevoza, kaže Vesić i najavljujući da će se ovaj projekat realizovati do 2030. godine.

Vesić je objasnio da prema ovom planu, metro postaje okosnica javnog gradskog transporta putnika u gradskom području, gradska železnica u prigradskom, a tramvaj dobija ulogu napojnog sistema železnice i metroa.

Precizirao je da su nacrtom PGR-a predviđene tri metro linije, a prva je na potezu Makiš-Mirjevo, dužine od oko 21,1 kilometara sa ukupno dvadeset i jednom stanicom.

Foto: Grad Beograd

Vesić kaže da je druga metro linija na potezu Depo Bežanija - Mirijevo, u dužini od oko 19,2 kilometara, sa ukupno dvadeset i dve stanice i delom trase od oko 0,8 kilometara ka železničkoj metro stanici "Zemun".

Metro linija 3, prema njegovim rečima, biće na potezu Banjica - Blok 61 - Bežanija, u dužini od oko 22,7 kilometar, sa ukupno dvadeset i tri stanice.

- Planom su data pravila građenja za sve elemente metro sistema: trase, stanice, depoe, a posebno su sagledane stanice na kojima se ukrštaju železnički i metro sistem kao kapacitetni šinski sistemi javnog transporta putnika - istakao je Vesić.

Vesić je kazao da je dat poseban značaj razvoju gradske železnice, popularnog "BG voza", modernizacijom i proširenjem postojećih kapaciteta i daljem planskom širenju linija BG voza.

Planom generalne regulacije šinskih sistema predviđeno je uvođenje novih linija BG voza u okviru granice GUP-a Beograda na prugama u dužini od 37,2 kilometara, gde će biti uvedeno više novih stanica i stajališta.

Osvrnuo se na plan po kojome se razvija teretni saobraćaj i najavio završavanje obilazne teretne pruge na delu od stanice "Beli potok", preko Leštana i Vinče, mostom preko Dunava u pravcu ka Pančevu.

Objasnio je da bi se time u potpunosti otvorila mogućnost za kretanje teretnih kompozicija bez ulaska u centralno gradsko područje i znatno odvojilo kretanje teretnih od putničkih vozova.

Do aerodroma će se dolaziti gradskim vozom kao što je slučaj u svim velikim metropolama! Beograd će konačno dobiti plan generalne regulacije šinskih sistema!

Voz, Foto: Ilustracija, EPA-EFE/QILAI SHEN

Dodao je da je , takođe, u planu da se ova deonica železničke pruge koristi i za potrebe sistema BG voza.

- Predviđeno je i da se novim linijama BG voza sa užim jezgrom grada povežu Surčin, nacionalni stadion, Aerodrom "Nikola Tesla" i Obrenovac, a da se proširenjem postojećih kapaciteta omogući da stanovnici Mladenovca, Sopota, Lazarevca i Barajeva imaju gradske vozove, u špicu, na 10-12 minuta, odnosno van špica na 45 minuta do sat vremena - istakao je Vesić.

Vesić je izrazio posebno zadovoljstvo što su stručnjaci podržali ideju o širenju tramvajske mreže dužine 42,26 kilometara u šumadijskom, sremskom i banatskom delu grada.

Ruta tramvajske pruge

Tramvajska pruga će se graditi, navodi on, od okretnice na Banovom brdu prema Petlovom brdu, od Bloka 42, pa Bulevarom Milutina Milankovića ka Bežaniji i Bežanijskoj kosi i od okretnice kod Omladinskog stadiona preko Dunava na banatsku stranu Beograda.

Kako bi posle ovih promena tramvaj dobio mnogo veću ulogu u javnom prevozu grada, Vesić je istakao da se u narednih deset godina planira i zamena 130 starih tramvaja novima.

Dodao je da je u planu realizacija novih tramvajskih depoa u sva tri dela grada, tramvajskih terminusa i okretnica i data urbanistička pravila građenja za sve delove tramvajskog sistema.

Vesić kaže da je ovo istorijski dokument za Beograd iza koga stoji višegodišnji rad stručnjaka Urbanističkog zavoda grada Beograda, kao i onih koji su radili Plan generalne regulacije šinskih sistema.

- Rađen je Master plan razvoja saobraćajne infrastrukture, "Smart plan", kao i konceptualna rešenja razvoja metro sistema u saradnji sa JKP "Beogradski metro i voz" i kompanijom "Egis", tako da Beograd sada zna kako će se razvijati naš javni prevoz u ovom veku - zaključio je Vesić.

Sednica Skupštine grada Beogrda na kojoj će gradski odbornici odlučivati o PGR šinskih sistema grada Beograda održaće se u ponedeljak, 8. novembra, saopštava Beoinfo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI