CRKVA SVETOG MARKA ČUVA JEDNO VEOMA TAJNO MESTO Skriveno od očiju javnosti i veoma staro (VIDEO)

Crkva Svetog Marka na Tašmajdanu, na adresi Bulevar kralja Aleksandra 17, ispod svoje povšine na dubini id 28 metara krije čak 7 pećina.

 

 

Put ka pećinama

Beograd ispod Beograda krije mnoge tajne, a ono što je veoma posebno i što crkvu Svetog Marka čini jedinstvenom je činjenica da se ispod crkve nalaze pećine, na 28 metara ispod zemlje. Naime, smatra se da su tašmajdanske pećine stare između šest i osam miliona godina. Procenjuje se da pećine potiču iz perioda kada su talasi Panonskog mora zapljuskivali greben koji se danas naziva Tašmajdan.

Ispod celog parka, a ujedno i crkve se nalazi sedam pećina, od kojih su neke prirodne, dok su neke iskopali i proširili Rimljani i Turci, iz kojih su vadili šalitru, pa ne čudi što su pećine u narodu poznate i kao Šalitrene pećine. U jednoj od pećina se nalazilo beogradsko staro groblje, u drugoj se veruje da su Turci palili mošti Svetog Save, a u jednoj od pećina su se u vreme Rimljana nalazili vodopadi.

Ispod danas prelepog parka leži rudnik kamena, za koji su znali još i Rimljani. Postoji podatak da je veliki broj rimskih sarkofaga koji su sačuvani, upravo napravljen od kamena koji je izvađen iz ovog rudnika. A od tog istog rudnika, potiče i naziv samog parka taš-kamen, majden-rudnik.

Unutrašnjost parka krije još zanimljivih tajni. Podzemlje parka potseća na sir, jer je ispresecano brojnim kanalima i tunelima. U vreme Drugog svetskog rata, baš u tim mestima Gestapo je smestio svoj štab. Postoji priča da niko od privedenih Srba na saslušanje u ovaj štab, nije izašao živ. Nemci su tokom celog rata koristili ove prolaze, a kada su krenuli iz grada, odlučili su da miniraju sve prolaze. Oslobodiocima je bilo mnogo lakše da samo zazidaju prolaze, nego da se rešavaju mina, tako da je veliki broj prolaza danas van upotrebe.

Tašmajdansko groblje

Sve do pred kraj 19. veka na Tašmajdanu su se ljudi sahranjivali. Među stotinama pokopanih ovde su počivale i brojne poznate ličnosti, počev od gružanskog vojvode Tome Vučića-Perišića, pa sve do Josifa Pančića, koji je među poslednjima ovde sahranjen. Odlukom gradskih vlasti da se groblje izmesti na sadašnji prostor Novog groblja u Ruzveltovoj ulici, mnogi pokojnici su premešteni, ali je činjenica da nisu svi. Po kostima naših predaka i danas mnogi šetaju, a da pritom i ne slute šta im je ispod nogu, prenosi palilula.info.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI