Otvaranje bioskopa Balkan 2020.

Vlasnik preduzeća „Beobana“, Saša Marčeta je, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za kulturu i zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, pokrenuo projekat rekonstrukcije bioskopa „Balkan“ koji je predstavljen danas.

Naglasio je da želi da vrati nekadašnji stub kulture Beograda, koji se nalazi u blizini Narodnog pozorišta, Narodnog muzeja, Skadarlije, Kalemegdana i da Beograđanima vrati njihov bioskop, dok lično to doživljava kao svoju zadužbinu i zadužbinu svoje dece.

Gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić je naglasila da bioskop „Balkan“, koji je od 1984. zaštićen kao spomenik kulture, predstavlja svedočanstvo kulturnog, urbanog i arhitektonskog razvoja Beograda i kao takav predstavlja posebnu vrednost.

Fokus će, prema rečima Jevtićeve, biti na održavanju osnovne namene bioskopa i njegovom očuvanju kao kulturno dobro.

Vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Olivera Vučković podsetila je na istorijat zdanja, koje je jedno od 404 spomenika kulture na teritoriji Beograda.

Rekla je da je zgrada bioskopa „Balkan“ podignuta je između 1867. i 1870. godine i u njoj je prvobitno bio hotel „Bulevar“, a filmovi su počeli da se prikazuju 1899 – tri godine nakon prve filmske projekcije u Beogradu.

Kasnije je promenio ime u „Opera“, u toj zgradi je od 1909. do 1911. nalazila i prva Beogradska opera, a stalni bioskop u hotelu pod nazivom „Grand bioskop porodice Gomon“, počeo je da radi 1912. godine.

Današnje ime „Balkan“, bioskop je dobio 1928. godine, kada je promenio vlasnika.

Vučkovićeva je rekla da su prvi radovi na objektu počeli 2008. i da je u pitanju vrlo zahtevan prostor. Njene kolege iz Zavoda vrše konstantan konzervatorski nadzor i Vučkovićeva je uverena da će 2020. „Balkan“ zablistati starim sjajem, ali sa novim sadržajima.

 

Autorski tim idejnog rešenje rekonstrukcije bioskopa čine arhitekte Dijana Adžemović-Anđelković, Vladimir Anđelković i Aleksandar Bogojević.

Adžemović-Anđelković je rekla da će bioskop „Balkan“ biti spoj tradicije i modernog i da je akcenat na višenamenskoj upotrebi sale, praćenju razvoja tehnologije i omogućavanje organizovanja različitih programa.

Sala će biti podložna transformaciji sa teleskopskim tribinama koje će moća da se uvuku i prostor biti prilagođen drugim sadržajima kada se u sali ne odvijaju filmske projekcije.

Planirano je da u sali bude 250 sedećih mesta, u vertikali sa salom biće kafe koji će moći da se poveže sa salom kako bi se proširio prostor.

Adžemović-Anđelković je naglasila da će kompletna reljefna plastika biti u potpunosti očuvana, a visina sale od 10 metara omogućiće organizovanje izložbi sa velikim skulpturama.

Na trećem nivou će biti radni prostor za zaposlene koji će moći da se prilagođava za potrebe smeštaja učesnika programa.

Adžemović-Anđelković je rekla da je rekonstrukcija fasade pri kraju, predstoji da se završe još prozori i vrata, a radovi će se nastaviti kroz rekonstrukciju unutrašnjeg prostora.