Zašto turisti hrle u Beograd?

Beograd se od ostalih evropskih gradova izdvaja po mnogo čemu… Ali ono što turiste fascinira i zbog čega hrle i često žele ponovo da ga posete je, naravno osim dobrog noćnog provoda, raznolikost njegove arhitekture. Prema rečima Milana Prosena, turističkog vodiča i doktora istorije umetnosti, za razliku od Pariza ili Budimpešte, na primer, za Beograd se ne može sa sigurnošću tvrditi koji je stil gradnje dominantan. Za turiste je pravi izazov to kada na svakom ćošku nailaze na potpuno drugačije građevine iz različitih perioda.

U zanimljivoj turističkoj turi, koju je predvodio Milan Prosen, od Konaka kneginje Ljubice, preko ulice Kralja Petra, do sadašnje Knez
Mihailove, učesnike ture i ekupu „Alo!“ fasciniralo je to što se na jednom, tako malom prostoru, mogu videti zdanja koja su nastala 1830, ali i ona iz 1930. godine. Potpuno različita i jedinstvena i po stilu gradnje, i po nameni, ali i po zanimljivim pričama koje se kriju iza njih.

Beograd je jedan od starijih gradova u Evropi i na njegovom tlu mnogi narodi su ostavili trag. Kroz istoriju, nekoliko puta je rušen i osvajan, a za vlast nad njim borili su se razni osvajači. Zato zdanja koja danas imamo pripadaju lepezi različitih stilova, od tursko-balkanskog, vizantijskog, trgovačkog, do klasičnog i modernog…. Nakon što su Turci konačno otišli iz Beograda, knez Miloš Obrenović doveo je arhitekte koji su radili u gradovima poput Beča, Budimpešte, Berlina, Minhena i Pariza jer je želeo Beograd u evropskom stilu. A želeo je i da zadrži srpski duh grada, pa je Konak kneginje Ljubice prvo zdanje sa takvom vizijom, a 1830. godine, kada je sagrađen, Srbija je krenula putem nezavisnosti.

Zgrada Patrijaršije

Među ruskim emigrantima, koji su u vreme Kraljevine SHS došli u Srbiju, njih 64 odsto imalo je univerzitetsku diplomu. Među njima se našao i pravi dragulj, koji je 1930. godine projektovao zgradu Patrijaršije u Beogradu, ali i mnoga druga impresivna zdanja kao što je hotel na Avali. U pitanju je arhitekta Viktor Lukomski.

- Za stil Patrijaršije možemo reći da podseća na vizantisjki, ali je to ipak art deko, koji se razvio između dva svetska rata širom Evrope. Predstavlja kombinaciju različitih umetničkih pojava, koje spaja i modernizuje. Srbija je sa ovakvim zdanjem dobila veoma inovativnu koncepciju koja kombinuje tradicionalno i moderno. Zbog toga stari srpski natpisi na zdanju izgledaju savremeno - rekao je Prosen.

Saborna crkva

Stara Saborna crkva je zbog srpskih ustanaka toliko oronula, da uopšte nije mogla da bude obnovljena. Zato je knez Miloš Obrenović 1836. godine naredio da bude porušena, a na tom mestu je sagrađena nova, arhitektonski inovativna Saborna crkva.

- Ostala zdanja u to vreme su još imala po jedan sprat i u odnosu na crkvu bila mnogo niža. Crkva je podignuta u duhu klasicizma i baroka, što je tada bio pojam za Beograd. Međutim, Evropa je tad već uveliko zakoračila u neke druge stilove, pa je toranj jedan od poslednjih primera baroka kao evropske umetnosti - rekao je Prosen.

Robni magazin u kralja Petra

Zamislite u kakvom su čudu bili Beograđani kada su 1907. godine dobili prvu robnu kuću, i to ni manje ni više nego u apsolutno modernom stilu. Do tada se trgovalo jedino u malim dućanima, a robna kuća sa konstrukcijama od armiranog betona i čelika i fasadom od stakla stvorila je potpuno drugačije moderno potrošačko društvo.

- Ovu zgradu je projektovao jevrejski arhitekta Viktor Azrijel. Tih godina je korišćenje čelika postalo veoma popularno u svetu, pa je ta moda stigla i kod nas.
Primer tog stila koji se zove secesija je i Ajfelov toranj. Nije još sigurno da li je ovo u potpunosti Azrijelov koncept ili je projekat samo potpisao i uvezao iz nekog evropskog centra. Ranije je ova zgrada imala i zastakljen krov - rekao je Prosen.