"BOŽIĆ NAS PODSEĆA DA BUDEMO DOBRI LJUDI" Glumica Iva Štrljić za Alo! o praznicima, odrastanju i lekcijama koje je naučila

Za mnoge praznici bude najlepša sećanja na detinjstvo, a za glumicu Ivu Štrljić svaki Božić miriše na kolače koje su njene mama i baka spremale.   

U velikom intervjuu za Alo! Iva je govorila je o praznicima, lekcijama koje je naučila u prethodnoj godini, ali i o odrastanju sa poznatim roditeljima.  

Dejan Briza

Koja ti je najbitnija lekcija koju si naučila u prethodnoj godini, a šta je ono što bi volela da zaboraviš? 

- Najbitnija lekcija koju sam naučila je umeće strpljenja, koje nikada nisam imala, a nekako je prirodno da čovek i nije toliko strpljiv, a ono najlepše i najveće u životu postižemo upravo tom veštinom. Takođe, spoznala sam kroz godine da je jako važno mudro birati ljude oko sebe. Bitno je umeti osetiti ko su oni koji navijaju za tebe, koji se tvojoj radosti podjednako raduju, koji nisu uzrujani kada doživiš neki uspeh. Drago mi je što sam poslednjih nekoliko godina shvatila ko su mi zaista prijatelji i uz njih rastem. 

Kako pamtiš Božić u svom porodičnom domu? 

- Uvek su to ona neka „najmekša“ osećanja i mirisi... Mirisi kolača, mirisi beogradskih snegova. Suština Božića jeste da se prisetimo one ljubavi koju treba svakodnevno da darujemo jedni drugima, da umemo da je pokažemo, da zaboravimo na zamerke koje smo možda imali prema ljudima koji su nam dragi, da osetimo moć naših zagrljaja i da nas taj mir još čvršće poveze. 

Dejan Briza

A kada je reč o Novoj godini, koja su tvoja prva sećanja? 

- Dugo sam verovala da Deda Mraz postoji. Kada sam bila dete, primala sam novogodišnje paketiće u Udruženju filmskih glumaca i u Pozorištu na Terazijama. Često sam sa roditeljima odlazila u šminkernicu kada su glumce pripremali za Deda Mraza. Posebno se sećam jedne godine kada je Deda Mraz bio Bata Paskaljevic, kada su mu lepili bradu, stavljali stomak, šminkali ga i oblačili. Kada bi mi neko rekao da Deda Mraz ne postoji, imala sam argument da postoji i da je to Bata Paskaljević. Tako da je neko moje najnežnije sećanje koje je možda najviše detinje upravo to. 

Kako ti danas proslavljaš Božić i šta je obavezno da se nađe na tvojoj prazničnoj trpezi? 

- Taj dan obavezno provedem sa mamom i bratom, a na trpezi uvek bude sve ono što je mama pripremila, a što bih inače izbegavala da jedem. Ali za Božić nema brige o vitkoj liniji i jedem sve što želim. Tu su razni kolači, kao i meso spremljeno na različite načine. Iako retko kuvam, znam sve da spremim, a za praznike volim da napravim rolate i slane torte, zato što tu mogu da pokažem svoju maštovitost. 

Šta za tebe predstavlja najradosniji hrišćanski praznik? 

- Podsećanje na to da treba slediti crtu plemenitosti, poštenja i naklonosti prema ljudima koji su nam važni, ma koliko vam to zvučalo jednostavno, ali treba se truditi da uvek budemo dobri. Božić je prilika da staneš i razmisliš da li si stvarno čestito postupio prema dragim ljudima. Ako pomisliš da možda nisi, to je momenat, ako si dovoljno hrabar, da se izviniš nekome koga si možda zapostavio a nisi želeo da to bude tako. Božić je tu da kažeš „najlepše reci koje znaš“.

Kakvo ti je bilo odrastanje? Verovatno ti je u jednom trenutku bilo zanimljivo što su ti roditelji poznati, ali verujem i da je bilo trenutaka kada si želela svoju privatnost.  

- Mene su vaspitavali ljudi koji nemaju komplekse, prirodni su i uvek su insistirali na tome da rastem kao i ostala deca. Oni su se družili sa najrazličitijim svetom i razliku među ljudima nisu pravili pa su na mojim rođendanima bile i velike jugoslovenske zvezde, ali i prijatelji mojih roditelja koji su se bavili sasvim drugačijim zanimanjima i zato sam odmalena naučena da sa poštovanjem komuniciram i sa autoritetima i sa na primer gospođom koja mi na nekom snimanju donese kafu i to je, rekla bih, moja najvažnija osobina koju nosim iz kuće. Jer svi su na ovom svetu za nešto važni, i umetnik, i doktor, i političar i pekar i automehaničar... Svako na svoj način. 

Ništa nisam dobila zbog tate 

Čini se da je tebi sve dato u životu. Verovatno si mnogo puta čula rečenicu: „Njoj je lako, tata joj je glumac, mama balerina, sve joj je dato“. 

- Sve što sam u životu do sada uradila, uradila sam zato što sam se sama borila. To će da vam kažu ljudi i koji su sa mnom studirali, kao i svi koji su sa mnom sarađivali. Šta god neko hteo o meni da kaže, eto neka kaže, ljudi će uvek nešto pričati, posebno kada je neko ostvario neki uspeh, ali da kaže da sam neku ulogu dobila zbog tate, pa baš nisam. Možda nekad baš zbog toga i nisam dobila, svet ume da bude zlonameran često. Ne kažem ja da je to tako sa svima čiji su roditelji poznati, u to ne ulazim, ali ne dozvoljavam da se moj trud koji nije ni jednostavan ni mali umanjuje.
 
Dijana Erski me je obeležila  

Igrala si u brojnim popularnim TV serijama. Koja uloga te je obeležila? 

- Dijana Erski je uloga koja mi je donela ogromnu popularnost. Bila sam popularna i pre serije „Igra sudbine“, ali Dijana je toliko buknula i nisam ni očekivala da će ljudi toliko da se vežu za taj lik. Specifična je, pa svi izgovaraju ono njeno „dobar dančić“ i „doviđence“ s radošću. Publika je voli jer širi neku vedrinu oko sebe, a svima prija da budu u društvu onih uz koje im je lepo.  

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI