"KAD SE SKINU UKRASI NASTUPI OSEĆAJ PRAZNINE" Psihijatar objašnjava kako da se odupremo prazničnoj depresiji

U poslednjih nekoliko godina uz praznike često se nadovezuje i reč depresija, a kako kažu stručnjaci, ona se javlja kada nam se, sumirajući postignuća iz prethodne godine pojavi osećaja usamljenosti, povišena samokritika i narušena slika o sebi. 

Vladimir Marković

Doktor psihijatar Branimir Radmanović iz Klinike za psihijatriju kliničkog centra Kragujevac istakao je u razgovoru za Alo! da je tokom praznika najvažnije da radimo ono što nam najviše prija i da vreme provedemo sa nama bliskim ljudima. 

- Čini se da praznici nisu više kakvi su nekad bili. Sada su svetlucaviji i kada pogledate ulice, trgove - sve šljašti i blešti. U poslednje vreme ljudima kao da se nameće da moraju nešto da urade tokom praznika, na primer da otputuju u Budimpeštu, Temišvar, Segedin, Ljubljanu, Grac, Zagreb... Svi konstantno negde jure i počinju da se osećaju neuspešnim ako negde ne otputuju. Čovek koji bi želeo da dočeka praznike skromno, u krugu porodice, počinje da se oseća neuspešnim što nije otišao nigde, pa makar i do Temišvara, koji je blizu, da se fotografiše i objavi na društvenim mrežama. Depresivnost može biti pojačana samim tim što se ljudi osećaju neuspešnim ako ne proslave praznike u ovom bleštavilu. Prosto nam se to nameće kao obavezno kako treba da bude - rekao je doktor Branimir Radmanović iz Klinike za psihijatriju kliničkog centra Kragujevac. 

A da bismo ovaj period prošli što bezbolnije i izbegli zamke praznične depresije, čovek mora sebi da postavi pitanje šta njemu zaista predstavlja zadovoljstvo, objasnio je dr Radmanović. 

- Moramo da se vratimo dosta koraka unazad i da se zapitamo da li nam treba ono za čim jurimo. Da li svi moramo da imamo dva televizora, dve kablovske, dva automobila... Svoje pacijente često pitam šta su uradili za sebe u prethodnih nedelju dana. I odgovor uglavnom bude „otišli smo“, „kupili smo“, „okrečili smo“.  A pitanje je šta si uradio za sebe. Da li si pročitao knjigu, da li si pogledao film koji ti se sviđa, da li si išao u teretanu da vežbaš, bilo šta od toga? Poenta je da uradimo nešto za sebe i uživamo u onome što radimo - rekao je dr Radmanović, i dodao da nije slučajno što su mediji poslednjih godina preplavljeni informacijama da se tokom praznika dešava najviše svađa, ubistava, kao i suicida. 

- Praznici su period kada provodimo više vremena jedni sa drugima, kada sa dnevnih žurki odlazimo na noćne, kada planiramo kompanijske proslave Nove godine. To je vreme napetosti, kada jurimo da uradimo što više stvari, ali i period kada smo u jačoj interakciji sa drugima. Nekada su kompanije pravile manje zabave, kada su svi zaposleni donosili nešto od kuće, da zajedno obeleže kraj godine. Sada je obavezno da svi zaposleni odu u restoran, da imaju nove toalete, da budu u najboljem izdanju. To je period godine kada se očekuje veća emotivnost, jer sebi postavljamo pitanje „šta sam uradio od onoga što sam planirao u januaru ove godine“. Sve nas to dovodi u jedno posebno emotivno stanje koje lako može da sklizne ka depresiji - rekao je dr Radmanović, i objasnio da ljudi pravo emotivno stanje pokazuju tek kada prođu praznici.  

- Tokom praznika ljudi su više suzdržani, a kada sve prođe, nastupi osećanje praznine. Skidaju se ukrasi, vraćamo se svakodnevnom životu i obavezama. I to može da bude jedan dodatni impuls za pojačanje kliničke slike depresije. Da bismo sebi pomogli, najpre moramo da prepoznamo problem. Često se desi da pacijenti dođu kod psihijatra na nagovor porodice i otvoreno nam kažu da su došli zbog majke ili oca. Takođe, često nas pitaju da li zaista moraju da piju lekove protiv depresije. Međutim, ključno pitanje koje postavljamo je da li se vi osećate dobro, da li kvalitetno provodite dan, noć, vreme. Ako je odgovor odričan, onda ste u problemu, a mi smo tu da vam pomognemo. 

Porodica je ključna 

Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo je kampanju „Tu sam za tebe - Zajedno protiv depresije“ posvećenu problemu depresije i značaju podrške. 

- Dobra porodica je bitan faktor, ali porodica može nekada da odmogne pacijentu. Neko može da bude u porodici, a da se oseća usamljeno. Samoća i usamljenost više nisu isto i često se dešava da se otuđujemo unutar porodice. Roditelji često rade po dva posla da bi obezbedili sve što treba za decu, a deca su, s druge strane, na raznim sportovima, časovima stranih jezika... Svaka porodica treba da se zapita koliko vremena nedeljno provodi zajedno bilo da samo razgovaraju ili gledaju film.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI