LJUDI SE BRZO NAVLAČE NA OVE LEKOVE, A SMRTNOST JE VELIKA! Izazivaju tešku zavisnost, ali za Srbiju postoji jedna dobra vest!

Savezna agencija za lekove Sjedinjenih Američkih Država odobrila je novu vrstu lekova za terapiju bola, prvih takvih nakon dve decenije. Pavle Zeljić, menadžer za međunarodnu saradnju, evropske integracije i komunikacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), podelio je svoja saznanja i zabrinutosti u vezi sa aktuelnim trendovima u terapiji bola.

- Prošle nedelje sam bio na sastanku Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi gde smo upravo diskutovali o novim lekovima za terapiju bola. Nažalost, imamo veliku zloupotrebu lekova za terapiju bola, posebno falsifikovanih lekova. Ono što me posebno zabrinulo jeste činjenica da se zloupotreba lekova za terapiju bola, pre svega fentanila, intenzivirala u evropskoj regiji - rekao je Zeljić.

Zeljić je istakao da, srećom, Srbija nije zahvaćena ovim trendom, ali da evropska regija postaje glavni fokus falsifikatora koji koriste opioide kao dodatak falsifikovanim lekovima za terapiju bola.

Opioidi, kao što je fentanil, su skupi i često neophodni za pacijente koji se svakodnevno suočavaju sa bolom.

Prema Zeljiću, finansijski motiv igra ključnu ulogu u zloupotrebi ovih lekova.

- Bol je jedno od najstrašnijih iskustava od antičkih vremena. Hipokrat je rekao, božanski je čin odagnati bol. Bol je subjektivni osećaj koji možemo farmakološki lečiti i rešiti, i to je bio predmet razvoja farmaceutske industrije. Međutim, rizik od zavisnosti na opioide je nešto što se mora ozbiljno kontrolisati. U Americi, gde su opioidi dugo bili glavni alati za terapiju bola, zloupotreba je značajan problem, ali i u ostatku sveta, uključujući našu zemlju - rekao je Zeljić.

Zeljić je naglasio važnost stroge kontrole izdavanja lekova protiv bolova.

- Prepisivanje ovih lekova mora biti izuzetno strogo kontrolisano. Ne smeju se izdavati u apoteci bez nadzora, jer čak i neopioidni analgetici mogu izazvati navikavanje. To nije samo pitanje klasične zavisnosti, već psihološke navike na uzimanje lekova za svaku bol koju osetimo. Maskiranje bola može dovesti do ignorisanja ozbiljnijih zdravstvenih stanja koje bi trebalo ispitati kod lekara - zaključio je Zeljić.

Zeljić objašnjava ključne razlike između neopioidnih i opioidnih lekova koji se koriste za terapiju bola.

- Važno je napomenuti da neopioidni lekovi deluju udaljeno od centralnog nervnog sistema, za razliku od opioidnih koji deluju direktno na mozgu - započinje Zeljić svoje izlaganje.

- U centralnom nervnom sistemu postoje opioidni receptori koji su korisni kod izuzetno jakih bolova. Opioidni lekovi, bazirani na opijumu i njegovim derivatima, uključuju morfij, fentanil, a nekada i heroin koji je prešao u domen ilegalnih droga. Tokom vremena, razvili smo sintetske derivate opioida - navodi.

Neopioidni lekovi deluju na nociceptore – vrste neurona koje se nalaze širom tela, uključujući kožu, pregibe i unutrašnje organe.

"Nociceptori reaguju na mehaničke, termalne, hemijske ili kombinovane faktore, kao što su upalni procesi, sile, toplota ili bilo šta što oštećuje tkivo. Impulsi se šalju prema kičmenoj moždini gde se interpretiraju pre nego što stignu do centralnog nervnog sistema. Neopioidni lekovi blokiraju ove impulse kroz natrijumske kanale, čime se smanjuje rizik od zavisnosti", objašnjava Zeljić.

Kada lekovi deluju direktno na mozak, postoji veća verovatnoća zavisnosti zbog haosa koji stvaraju u hemijskom funkcionisanju mozga. To je razlog zašto farmaceutska industrija sve više prelazi na neopioidne lekove.

"Videli smo stravične rezultate prekomerne upotrebe opioidnih analgetika, uključujući preko 100.000 smrtnih slučajeva od predoziranja godišnje u Americi zbog prekomerne upotrebe ovih lekova, falsifikovanih ili regularnih. Zavisnost od opioidnih lekova može uništiti život čoveka"

Zeljić ukazuje na globalne napore da se spreči zloupotreba opioidnih analgetika, posebno u Americi i Evropi.

"Kriminalne grupe zloupotrebljavaju opioidne lekove, iskorišćavajući bol pacijenata koji žele samo da se oslobode bola. Iako je odagnavanje bola uzvišena namera, metode i sredstva moraju biti u skladu sa Hipokratovim zakonom"

"U svemu tome imamo puno stranputica, ali sada se dešava pozitivan pravac koji može pomoći pacijentima i u Srbiji u perspektivi," zaključuje Zeljić.

Zeljić kaže da Srbija nema zabrinjavajuće trendove u prekomernoj upotrebi lekova za terapiju bola.

"To je nešto što je veoma strogo kontrolisano, ograničeno izdavanje, i u tom smislu smo negde u proseku. Sa terapijom bola nismo ugroženi i nismo cilj kriminalnim grupama koje se bave zloupotrebom ovih lekova. To je globalni problem, a Srbija je najverovatnije tranzitna ruta ka zemljama EU", rekao je Zeljić gostujući na Prva TV.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI