29 godina od zločina nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici

U tom zločinačkomk napadu na kolonu JNA koja je odlazila iz Sarajeva Ubijena su 42 vojnika JNA, ranjen 71, a 207 zarobljeno i mučeno u logorima.Godišnjica stradanja u Dobrovoljačkoj ulici biće zvanično obeležena 10. maja u Istočnom Sarajevu.

Predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović rekao je da neverovatno da javnost i porodice žrtva tri godine od presude Ustavnog suda BiH nemaju zvanične informacije o tome da li je ponovo otvorena istraga o zločinu nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u predmetu jednog od prvih ratnih zločina počinjenih u građanskom ratu u BiH.

On je istakao da nezvanične potvrde o tome da je istraga otvorena postoje, ali da se Tužilaštvo nikada javno o tome nije izjasnilo, niti je do danas podiglo optužnicu u predmetu Dobrovoljačka.

Ustavni sud BiH je 17. januara 2018. godine prihvatio apelacije Bogdane Tomović, majke Zdravka Tomovića, i Gordane Gvozdenović, sestre Obrada Gvozdenovića, vojnika JNA koji su ubijeni 2. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, i naložio Tužilaštvu BiH da u roku od tri meseca odgovori na prigovore porodica Tomović i Gvozdenović, i da se izjasni zbog čega je istraga u slučaju “Dobrovoljačka” stopirana odlukom nekadašnjeg međunarodnog tužioca DŽud Romana 2012. godine.

-Tužilaštvo BiH, uprkos odluci Ustavnog suda, ali i Krivičnom zakonu ove zemlje ostalo je nemo na ratni zločin počinjen nad nevinim vojnicima u povlačenju od 1992. godine do danas. Upravo ta selektivna pravda i pokušaji da se samo jedan narod presudama Suda BiH i optužnicama Tužilaštva BiH učini odgovornim za sve strahote rata u ovoj zemlji, čine suživot u njoj nemogućim i izlišnim, rekao je Čubrilović, povodom godišnjice ratnog zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

On je istakao da je svakome jasno da se čeka da i žrtve i svedoci, ali i počinioci tog, kao i mnogih drugih zločina nad JNA i srpskim narodom u BiH, okončaju život prirodnim putem i da se istrage zatvore bez sudskih epiloga, podsećajući na nedavnu smrt jednog od osumnjičenih za zločin u Dobrovoljačkoj - generala Armije RBiH Jovana Divjaka.

-Svima je potpuno jasno da je upravo pravosuđe u BiH najodgovornije za činjenicu da ovde nikada nije i da neće doći do vraćanja poverenja između u građanskom ratu sukobljenih strana. Kao što sam više puta rekao praksa rada pravosudnih institucija u BiH nažalost pokazuje da se preko optužnica i presuda pokušava definisati karakter samoga rata u BiH po kojem bi isključivo Srbi trebalo da budu odgovorni, a Bošnjaci amnestirani. Zato, između ostalog, nema ni optužnica ni presuda za ratni zločin u Dobrovoljačkoj, rekao je Čubrilović.

-Dvadeset devet godina je prošlo od ubistva 42 vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koji su se mirno povlačili iz kasarne, a nikada ubice nikada nije stigla pravda, niti njihovi najbliži u današnjem Sarajevu mogu da obilježe njihovo stradanje na mestu gđ se dogodilo. Ovaj zločin i dešavanja tokom narednih skoro 30 godina najslikovitije opisuju koliko se žrtve selektivno poštuju i priznaju, rekao je predsednik PDP Branislav Borenović.

On kaže da dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine ne svedoče samo o jednom zločinu, nego i o kraju jedne epohe, odnosno o tome šta je Sarajevo, pod političkim uticajem ekstremnih nacionalista, postalo:

-Zločinci su svima poznati, ali oni su umesto kazne slavljeni kao heroji. Porodice stradalih ni danas u Sarajevu ne mogu da upale sveće i polože cveće na mesto stradanja mladih vojnika, ali na tom mestu zloglasne Zelene beretke slave navodnu odbranu. Slavi se “herojska” odbrana od golobradih mladića koji su mirno u koloni napuštali kasarnu, uz obećanje da im se ništa neće desiti. I pored tih činjenica, zločin u Dobrovoljačkoj i njegovo negiranje će zauvek jedna od mrlja na licu tog grada, a Republika Srpska će se uvek pamtiti i obeležavati ovaj tužni događaj. Sećamo se i odajemo dužnu poštu svim stradalim u tom zločinu bez kazne, zaključuje Borenović.