OD OVIH FAKTORA ZAVISI DA LI ĆEMO SE I KOLIKO RAZBOLETI OD KORONE Jedan od njih je PRESUDAN!

Direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” Snežana Pajović navodi za RTS da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za oboljevanje od kovida 19. Objašnjava da, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što omogućava da se deluje preventivno, kako bi klinička slika bila blaža.

Snežana Pajović je gostujući u Beogradskoj hronici navela da njihovim istraživanjem, doprinosimo novim saznanjima – koji su genetički parametri kod obolelih povezani sa težom kliničkom slikom i tako definišemo koje su osobe podložnije da razviju komplikacije.

“Naša genetska predispozicija, prisustvo gena koji kodiraju celokupni naš imuni odgovor i antioksidativnu odbranu su osnovni parametri koji ukazuju zašto neko ima slabiju, a neko drastičnu sliku kovid oboljenja. Takođe, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što nam omogućava da delujemo preventivno, kako bi klinička slika bila blaža”, navodi Pajovićeva govoreći o istraživanju na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta “Vinča”.

Analiza svih faktora

Dodaje da je neophodno u analizu uključiti i sve dosad poznate faktore rizika za komplikacije usled kovida, da bi procena rizika bila što preciznija.

Objašnjava da verovatnoća obolevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora – naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo.

Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, koja i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.

Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.

Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.

Prenamena odobrenih lekova

Inače, osim na ovom projektu, istraživači “Vinče” rade i na testiranju lekova protiv kovida 19 koji su već u upotrebi i to u saradnji sa kolegama iz Teksasa.

Naučno-istraživački rad na ovom projektu trajaće oko 18 meseci, a kako kaže, rezultati ovakvih istraživanja mogu značajno da pomognu i u proceni primene postojećih lekova u borbi protiv kovida 19.

“Što se tiče istraživanja koja se realizuju u Institutu za nuklearne nauke ‘Vinča’, projekat koji se odnosi konkretno na ispitivanje prenamene lekova za prevenciju lečenja kovida 19, poznat po akronimu kovid target, usmeren je u pravcu da se skrati ta procedura pronalaženja leka koji bi upravo efikasno lečio koronu. Kovid 19 je kompleksno, složeno oboljenje i sad imajući u vidu da imamo čitav niz lekova – antivirusnih, antibakterijskih, antikoagulantnih koji su već do sada pokazali izvesne efekte, dakle, određenim metodama se pristupilo ispitivanju prenamene određenih lekova”, objašnjava gošća Beogradske hronike.

Prenamena, objašnjava Pajovićeva, znači da lek koji je već u primeni nakon predkliničkih i kliničkih istraživanja dobija novu namenu kad je u pitanju bolest za koju prvobitno nije bio registrovan.

Međutim, dodaje gošća Beogradske hronike, pogrešno je smatrati da kad se radi o prenameni da se lek može odmah upotrebiti, jer i tu postoji određena procedura.

Ispitivanje lekova

“Projekat kovid target obuhvata prvi deo koji se odnosi na primenu inovacione kompjuterske metodologije koja je razvijena u Institutu ‘Vinča’, i koja ima, mogu slobodno da kažem, izuzetno dobre rezultate i tradiciju jer na taj način je izvršena prenamena lekova za grip i ebolu u saradnji sa američkim nacionalnim laboratorijama”, objašnjava Pajovićava.

Objašnjava da će biti ispitana aktivnost postojećih lekova, tako što će ispitivati dejstvo na virus SARS-KoV-2 i njegov agresivniji mutant D614G.

Pošto u našoj zemlji ne postoje eksperimentalni uslovi za ovo testiranje, ono će se obaviti u saradnji sa Nacionalnom laboratorijom za pretkliničke studije i Nacionalnom BSL3 laboratorijom Instituta “Galveston” Univerziteta u Teksasu koja je istovremeno i američka Referentna laboratorija za SARS-KoV-2 virus.

“To su laboratorije koje imaju specijalno stručno obučeno osoblje, specijalno su opremljene za istraživanje izuzetno patogenih virusa i tu će se raditi istraživanja prvo o kulturi ćelija, a potom invitro, a onda invivo na životinjskim modelima. Moram da naglasim da kovid target projekat ne obuhvata klinički deo istraživanja. Nakon dobijenih rezultata posebno mora da se definiše projekat koji podrazumeva klinička istraživanja”, objašnjava gošća Beogradske hronike.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI