Leševi svinja zaraženih kugom zakopani pored reke - Treba li Srbija da se zabrine?

Ako su zakopani po propisima, čovek i životna sredina neće biti ugroženi. Ipak, za uklanjanje životinjskih leševa postoji bolje rešenje od ukopavanja, a ono bi Srbiju koštalo oko pet miliona evra. Reč je o – međuobjektima.

Afrička kuga svinja pojavila se na farmi svinja u blizini Zaječara tokom aprila ove godine. Da se zaraza ne bi proširila, sve svinje sa te farme su eutanazirane. Usledilo je odlaganje leševa. Ekološka udruženja prenela su da je za tu potrebu iskorišćena deponija u Halovu, smeštena blizu reke Timok, sugerišući da je taj potez opasan po životnu sredinu.

Na slici koja se deli društvenim mrežama vidi se da je na deponiji iskopana jama u koju su odloženi svinjski leševi. Oni nisu pokriveni zemljom, ali deluje da su uvaljani u blato.

Svinjski leševi, čovek i životna sredina

Rukovodilac regionalnog kriznog centra Rade Došenović za Sputnjik izričito negira da su leševi nepokriveni zemljom i tvrdi da su ukopani tako da se nijedna životinja ne vidi.

„Ceo posao je trajao nekoliko dana. U toku jednog dana mi ne smemo da završimo posao dok te životinje ne budu zakopane. Možda je snimak napravljen u toku rada, dok se voze, ali na kraju radnog dana one su obavezno pokrivene debelim slojem zemlje. To može da bude da je neko naknadno bacao leševe. Imali smo situacije da ljudi iz straha ili neobaveštenosti hoće da prikriju i bace leševe. Leševi ovih životinja su apsolutno pokriveni na propisan način, pohranjeni u jamu, grobnicu i izvršena je dezinfekcija tako da ne postoji mogućnost širenja virusa sa tog mesta“, napominje Došenović.

Došenović predočava da je prvobitan plan bio da leševi budu odloženi na samoj farmi svinja, ali da se od toga odustalo zato što su prilikom kopanja na tom mestu na oko metar i po dubine pronađene podzemne vode. Za odlaganje leševa nađena je druga lokacija, ali je utvrđeno da mehanizacija nije mogla da je pripremi za tu svrhu.

Kako kaže, probali su i da specijalizovanim vozilima odvoze leševe u kafileriju u Ćurpiji. Pošto je kapacitet vozila mali, transport bi trajao dugo, pa se i od te ideje odustalo. Na kraju je donesena odluka da se životinje zakopaju na deponiji u Halovu.

„Pošto je u pitanju smetlište, to je moralo da se iskopa, pa se stavio tampon određene debljine od zemlje koja se navozila tu. Onda su tu odloženi leševi životinja, pa opet zemlja, a kada je ceo posao završen izvršena je dezinfekcija da se virus ne bi širio“, objašnjava Došenović.

Profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu Dragan Bacić ističe da je afrička kuga svinja svojstvena za divlje i domaće svinje i da ne može da ugrozi ljude, biljke i ostali živi svet.

On dodaje da leševi ne predstavljaju pretnju po životnu sredinu ukoliko je za njihovo odlaganje ispoštovana propisana procedura:

„Ako je pored reke napravljena jama, grobnica i ukoliko su te svinje pravilno dezinfikovane i odložene tu, to ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. Ukoliko je dezinfekcija pravilno urađena i ako su duboko ukopane to više nije izvor zaraze ni za divlje ni domaće svinje. One toliko duboko ne mogu da kopaju. Tačno postoji zakonski koliko rupa treba da bude duboka i šta se koristi“, predočava Bacić.

Bolje rešenje

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ ukazuje na to da je glavni problem sa sakupljanjem sporednih životinjskih proizvoda to što u Srbiji nema dovoljno lokalnih i regionalnih međuobjekata u koje bi se dovozile uginule životinje, a odakle bi se prevozile u kafilerije, gde bi se uništavale.

„U Srbiji nedostaje mreža međuobjekata, gde bi se otpad s određenog područja sakupljao, rashlađen čuvao na temperaturi do četiri stepena dok se ne nakupi ekonomski isplativa količina da se kamionu u kafileriji isplati da dođe i pokupi kontejner s tim otpadom. Ono što se sada po Srbiji dešava je da se ljudi snalaze na različite načine. Neke lokalne samouprave imaju privremene objekte, neke privremena vozila kojima se to odnosi u kafileriju, a neke zakopavaju“, ističe Maksimović.

On otkriva da u Srbiji trenutno postoje samo tri međuobjekta, u Vršcu, Kikindi i Smederevu, od kojih dva rade, i predočava da je našoj zemlji potrebno od 15 do 20 takvih objekata da bi rešila problem. Jedan košta od 300.000 do 350.000 evra.

„Izgradnjom ovih objekata naši proizvođači će ispuniti uslov da se pojave na evropskom tržištu sa svojim proizvodima. Ove objekte ne treba gledati kao nov trošak, namet i novu obavezu, nego kao novu mogućnost za poboljšanje svoje konkurentnosti i bezbednosti hrane i pojavljivanje na evropskom tržištu“, napominje Maksimović.

Kako je afrička kuga dospela u Srbiju

Afrička kuga svinja je veoma zarazno virusno oboljenje svinja. Otkrivena je 1921. godine u Africi. Prenosi se uglavnom preko krpelja i vrlo je otporna – stotinama dana može da živi u proizvodima od mesa. Pretpostavlja se da se putem namirnica životinjskog porekla proširila po Evropi, Severnoj Americi i svetu. Za to oboljenje ne postoji vakcina.

„Kod bradavičastog svinjčeta praktično ne pravi nikakav problem, ali za domaće i ostale rase svinja bolest je skoro 100 odsto smrtonosna. Kada je bolest prešla kod naših svinja koje su neotporne napravila je pomor, kako kod domaćih, tako i kod divljih. Ubijamo svinje, eutanaziramo ih. Gubitak stočnog fonda automatski utiče na cenu, udara i na ekonomiju države“, pojašnjava Bacić.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI