OD SAMOG POČETKA JE BILO SUMNJIVO Kolege su za Radomira imale samo reči hvale, a onda je nepravedno dobio otkaz! Jedan čovek je jedini krivac

Kad sam doputovao u Moskvu rekli su mi da ću raditi umesto Radomira. On je prebačen u Jekaterinburg, a ja sam doveden na njegovo mesto. Imajući u vidu moje skromno znanje ruskog jezika nisam bio siguran kako ću da zamenim kolegu koji je ruski odlično govorio.

Objasnili su mi da se od njega očekivalo da rukovodi finansijskom službom i da bude posvećen poslu. Međutim, ispostavilo se da on za tu poziciju nema dovoljno iskustva, ali da nije bio ni spreman na danonoćni rad. Zamerali su mu što u poslu nije pokazivao kreativnost i ličnu inicijativu, a radio je samo ono što je morao.

Njegovim odlaskom moj šef je izbio u prvi plan, a meni je bila namenjena uloga čoveka koji prati i pomaže. Brzo sam pokazao spremnost da radim i da sam se zaista posvetio poslu. Uz ranije stečeno radno iskustvo to je bilo dovoljno da pronađem svoje mesto.

Kolege su o Radomiru govorile uglavnom pozitivno, a isticali su da je bio posvećen porodici. Svake nedelje je odlazio u crkvu, a nedeljnu liturgiju nije propuštao. Na zidu iznad stola za kojim je sedeo nalazila se slika njegove dece. Prema kolegama se uvek ophodio kulturno, bio je prijatan i nikad prepotentan.

U Jekaterinburgu je dobio novi zadatak, da pomogne svojim iskustvom nabavnoj službi.

Međutim, posle dva meseca dobio je otkaz. Šef mi je rekao da je u pitanju pronevera, ali mi detaljnije ništa nije objasnio.

Posle izvesnog vremena, i ja sam prebačen u Jekaterinburg.

Tamošnje kolege su često negativno pričali o Eduardu, izvesnom Rusu koji je živeo u tom gradu. Upoznao sam tog čoveka, ali nisam radio sa njim. Znao sam da je bio blizak saradnik našeg generalnog direktora.

Ipak, iz naše firme je udaljen zbog osnovane sumnje da je potpisao neki ugovor koji je bio loš za preduzeće. Posle toga se saznalo da taj čovek iza sebe ima više krivičnih dela.

Nabavljač mi je jednom prilikom objasnio da je Radomir naručio veću količinu rebraste armature zbog povoljne cene. Ispostavilo se da je na gradilište došlo prilično manje robe nego što je plaćeno. Kontrolom je utvrđeno da su na otpremnicama falsifikovani potpisi magacionera. Naš problem bili su pečati, postavljeni preko svakog od tih potpisa.

Eduard je obećao direktoru da će ispitati slučaj. Posle nekoliko dana on je izašao sa tvrdnjom da je Radomir sve to dogovorio sa prodavcem armature. Direktor je bio nezadovoljan Radomirovim radom u Moskvi i Eduardove tvrdnje bile su kap koja je prelila čašu.

Eduarda i njegovu priču niko nije proveravao, niti je Radomiru rečeno bilo šta. Direktor predstavništva morao je da mu se zahvali na saradnji.

Nekoliko meseci kasnije nabavljač je uspeo da spreči sličnu malverzaciju u kojoj je glavni vinovnik bio Eduard.

Posle toga, svima je bilo jasno da je Radomir lažno optužen i to sa jasnim ciljem. Eduard je znao da Radomir nije imao poverenje direktora i to je iskoristio za svoje planove.

Na žalost, Radomir je ostao zaboravljen. Na njegovu priču već je bila stavljena tačka. Njega, niko nije pominjao. Samo je dobavljač jednom rekao kako je Radomir prilikom odlaska bio prilično zabrinut za egzistenciju njegovo troje dece.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI