Profesorka otkriva: Evo zašto nema "muvanja" sa onlajn testovima na Farmaceutskom fakultetu!

Može li se prepisivati tokom polaganja kolokvijuma preko kompjutera ili mobilnog telefona? Profesori Farmaceutskog fakulteta su kažu i sami probali i – nisu uspeli. Kako izgledaju ispiti pod maskama? Iako bi mnogi odgovore na ova pitanja potražili od studenata elektrotehnike, organizacionih nauka ili programera, mi smo pozvali profesorku Anđeliju Malenović, prodekana za nastavu na Farmaceutskom fakultetu. Njeno prisustvo na sastancima na Beogradskom univerzitetu mnogi predstavnici drugih visokoškolskih ustanova redovno su koristili da čuju primenljivo iskustvo u radu „na daljinu”.

– Uputstva za onlajn provere znanja, koja su koristili naši profesori i studenti, podelili smo i drugim kolegama pošto su ih prethodno odobrili članovi rektorskog kolegijuma – potvrđuje prof. dr Malenović.

– Podsetila bih da ovo što mi zovemo „onlajn nastava” zapravo je „nastava na daljinu u vanrednim okolnostima”, kako je svuda u svetu nazivaju. Onlajn nastava ili učenje mora da bude osmišljeno i da se izvodi tako da se ostvare definisani ciljevi i ishodi predmeta i da bude usklađena sa standardima kvaliteta, što znači akreditovana. S obzirom na to da smo svi, ne samo mi u Srbiji već i u svetu, morali da odjednom pređemo na nastavu na daljinu, mi nismo ni mogli, a ni želeli da to akreditujemo. Pre svega zato što proces akreditacije traje, a drugo, kada se završi pandemija, vratićemo se na sistem koji smo primenjivali. Iskreno, u prolećnom semestru prošle godine svi smo bili van sebe, sad smo se uhodali i sve dosta dobro funkcioniše – opisuje sagovornica "Politike" kako su pronašli izlaz iz problema.

– Brzo smo se snašli jer smo u nastavi već koristili nešto što se naziva sistem za upravljanje učenjem, „Moodle”, da studentima dajemo testove, kao i za interaktivne radionice, objavljivanje nastavnog materijala ili, kako to zovemo, asinhronu nastavu. Naši nastavnici su prošli obuku za rad u tom sistemu i zato smo odmah rekli: „Prelazimo na ’Moodle’”, i počeli da ga koristimo u punom kapacitetu. Bile su nam neophodne dve nedelje da dobijemo licencu za platformu „Webex”, za onlajn komunikaciju koja nije predviđena za onlajn nastavu, ali je najviše mogla da pomogne da predavanja liče na ona u amfiteatrima. Uglavnom, nastavnik se uključi u sistem i u realnom vremenu predaje. Kada je nastava bila završena, došli su ispiti na kojima je uspeh bio približno isti kao i onaj prethodne godine u redovnim okolnostima – uverava prodekan za nastavu na Farmaceutskom fakultetu.

– Kada uporedimo uspeh studenata poslednjih nekoliko godina, ni po čemu se ne bi primetilo da je 2020. bila nešto posebna ili drugačija. Preko platforme „Moodle” rađeni su testovi za kolokvijume, a ispiti su održavani i održavaće se i narednih meseci na fakultetu na šta smo obavezni po Zakonu o univerzitetu, dakle u sedištu visokoškolske ustanove kako tamo piše. Studenti su, poštujući mere, dolazili na fakultet koji je srećom prostran i važio je princip „svaki drugi red, svako treće mesto”, čime je obezbeđeno preporučenih četiri kvadrata oko svakog studenta – dodaje prof. Anđelija Malenović.

I sad stižemo do pitanja, ako tako raspoređeni na ispitu ne mogu da prepisuju, mogu li studenti „da se snalaze” na testovima koji se rade od kuće.

– Profesor sastavi testove tako da prvo izvuče iz gradiva mnogo pitanja, a onda ih po zakonu verovatnoće iskombinuje na toliko načina da ne bude šanse da dva studenta dobiju isti test. To je jedna opcija. Druga je da profesor odredi vrlo striktno vreme za završetak odgovaranja na postavljena pitanja, tako što najpre asistent reši zadatke, ako on to odradi za 15 minuta, onda nastavnik studentu daje više – 20 minuta da završi test – otkriva profesorka kako izgledaju pripreme za proveru znanja studenata.

– Postoji još jedna opcija, da pitanja budu takva da student može da koristi svu dostupnu literaturu, ali da bi odgovorio na pitanje, on mora da poveže čitavo gradivo. Mnogi naši nastavnici imaju višegodišnje iskustvo u primeni ovakvih provera znanja i lako im je bilo i tokom korone da to isto rade. Oni koji nisu želeli da organizuju kolokvijume na taj način, za otprilike osam odsto svih predmeta u prolećnom semestru, održali su ih klasično u predispitnom roku kada smo se vratili na fakultet – podseća prodekan Anđelija Malenović.

Ti kolokvijumi s povezivanjem gradiva rade se preko platforme „Moodle”, koja ima 14 aktivnosti i sedam resursa, dodaje naša sagovornica koja bez sumnje dobro vlada novim tehnologijama, a inače predaje Analitiku lekova. Ako nastavnik izabere sistem da se pitanja smenjuju na strani, a postoji ograničeno vreme za rešavanje, pri čemu nekome sedmo pitanje drugom studentu bude prvo, trećem osmo, ne postoji mogućnost da prepisuju ni oni koji zajedno sede u istoj prostoriji.

– Uz to na kolokvijumu postoji i prag znanja, da bi ga neko položio mora na primer da ima najmanje šest tačnih odgovora na deset postavljenih pitanja. Jednom smo probali simulaciju u kojoj je učestvovalo nekoliko profesora i asistenata, oni su se dogovarali, proveravali odgovore, ali pošto im je bilo ograničeno vreme, nisu stigli da završe test – seća se prodekan s Farmaceutskog fakulteta i pominje da su za praktične vežbe koristili takozvani hibridni sistem preko platforme „Moodle”.

– Konkretno na predmetu Analitika lekova vežbe traju šest sati. Zbog korone u laboratoriji je bilo najviše deset umesto kao nekad dvadeset studenata. Kompletnu pripremu za vežbe studenti su odrađivali kroz „Moodle” lekcije i dolazili na fakultet da odrade praktični deo. Analizu, diskusiju rezultata i popunjavanje elaborata studenti su potom radili kod kuće. Bilo je i usmenih ispita na desetak predmeta, na oba studijska programa, Farmacija i Farmacija – medicinska biohemija. Usmenom ispitu sem profesora i studenta mora da prisustvuju i jedan-dva svedoka, svi su bili s maskama. Kod pismenih ispita, dva sata traje ispit, pola sata čišćenje i provetravanje prostorije pa se nastavlja dalje – opisuje ispitnu atmosferu prodekan za nastavu.

– Bili smo zabrinuti kako će brucoši da se snađu, podelili smo ih u grupe i dodelili im studenta mentora i nastavnika mentora. Taj mentorski sistem rada je uostalom osnova „bolonje”. Mladi dobro vladaju mobilnim telefonima, prate predavanja, otvaraju „Moodle”, testove, ali ono što nas brine kad je reč o brucošima jeste što se oni ne poznaju, a druženje je najlepši deo studentskog života. Funkcionišu oni, imaju „vajber” i razmenjuju poruke. Nadam se da će kada se vrate na fakultet moći i da se upoznaju – veruje naša sagovornica, napominjući da nije lako ni profesorima da drže nastavu konferencijski, pričaju u ekran i ne vide nikoga, a navikli su da dinamiku predavanja prilagođavaju reakciji studenata.

Diplomski ispiti su ispoštovani posle vanrednog stanja, dodaje profesorka Malenović, od marta do maja odbrana nije bilo, u septembru i oktobru ih je bilo najviše, ali to je uobičajeno doba za završetak studija. Na početku semestra se uvek objavi plan rada i raspored nastave s datumima. Ono što nije moglo da se odradi jeste studentska stručna praksa od šest-sedam nedelja u apotekama i biohemijskim laboratorijama. Ali i to smo uz maksimalno angažovanje kolega iz struke uspeli da realizujemo onlajn kroz video-materijale i seminarske radove.

– Među 2.000 naših studenata nije bilo više od 50 obolelih. Posle svega počeli smo da razmišljamo o organizaciji nastave na novi način, zadržaćemo ono što je dobro, ali samo da se vratimo redovnoj nastavi i radu – priželjkuje prof. dr Anđelija Malenović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI