ZMIJE HARAJU SRBIJOM Ove godine su ranije izašle iz legla, evo kako da se ponašate ako sretnete ovu životinju!

Nešto se ove godine izodigravalo u prirodi da su zmije, barem u užičkom kraju, ranije nego uobičajeno izašle iz svojih legla, i nikada do sada nije bilo toliko poskoka i to kapitalnih.

Makar po iskustvu Aresnija Hadži Basura, Užičanina vičnog i ovlašćenog da hvata zmije, koji je ovog proleća, kao nikada do sada, u Užicu i bližoj okolini čak u šest navrata intervenisao od čega pet puta hvatajući otrovnog poskoka.

- Jednog sam uhvatio 1. aprila u jednom fabričkom pogonu u Sušici. Nikada pre nisam imao intervenciju u rano proleće. Sledeća četiri sam odneo iz kruga izdvojenih pogona "Prvog partizana" prema naselju Orlovac. Ovde situacija nije naivna jer se radi o zapuštenom prostoru pogodnom za zmije kraj koga se nalazi naselje. U ponedeljak sam uhvatio smukulju - neotrovnu vrstu - primećenu u centru Užica - kaže Hadži Basur koji trenutno radi kao taksista.

Ne pamti da je ikada pre uhvatio pet poskoka do ovog doba godine, a četiri od njih su bili privlično dugačka i debela.

Foto: Pixbay

Zahvaljujući njemu Užice je jedan od retkih gradova koji ima zmijolovca ovlašćenog od Sektora za vanredne situacije. Arsenije interveniše širom Zlatiborskog okruga, a svoju umešnost naziva Božijim darom. Sve zmije hvata golim rukama, samo uz pomoć jednog štapića, a potom ih pušta u prirodu daleko od naselja. Takođe, uklanja i gnezda stršljenova.

Aresnije je i adresa za pitanja kako izbeći susret sa ovim gmizavcem u prirodi, šta ako do njega ipak dođe, kako smanjiti šanse da zmija uđe u automobile, kuće, dvorišta, i kako postupati ako se to ipak desi.

- Najpre, pri izlasku u prirodu ne valja stvarati strah i tenziju zbog zmija, ali ne valja ni rastinju prilaziti u papučama, nego u adekvatnoj obući. Na umu treba imati onu narodu - zmiju ne treba čarakati. Ako je sretnemo najbolje ju je zaobići u luku od najmanje metar i po i pustiti je da nastavi svoj put. Jer, ni ona nije rada susretu sa čovekom, kao ni čoveku s njom. Ne treba ih ubijati jer su važne u biološkom lancu, a sada su i zakonom zaštićene - priča Hadži Basur.

Veliku grešku prave ljudi, ukazuje on, kada odu u sela, prirodu, na roštiljanje, ribolov i ostave otvorena vrata automobila. Prošle godine je imao slučaj čija verovatnoća da se desi je, kaže, jedan prema milion. Vozaču iz Užica zmija se zavukla u šasiju dok je bio u prirodi, a onda mu u sred vožnje kroz ventilacioni otvor ušla u putnički deo.

-U  slučaju da u toku vožnje primetite zmiju u automobilu, potrebno je sačuvati pribranost, bezbedno zaustaviti vozilo kraj puta, izaći napolje i pozvati pomoć - savetuje zmijolovac.

Ako je priroda njen "domaći teren", dvorišta baš i nisu. Šta učiniti da zmija ne uđe u prostor oko kuće i u neki od objekata.

- Postoji zlatno pravilo preventivhih mera, a tu je uređenost teritorije i higijenski uslovi u zatvorenim prostorima. Zmije mame ustajale gomile građevinskog materijala - lesonit, crep, cigle, kamenje, žbunje, stara drva. Na imanjima gde ovoga nema verovatnoća da se zmija pojavi je mnogo manja. Higijenski uslovi u zatvorenim objektima treba da budu adekvatni da ne privlače miševe i pacove, a gde ima njih voli da dođe i zmija. Vrata i niske prozore objekata ne treba ostavljati otvorenim - pojašnjava zmijar iz Užica.

U slučaju da zmija ipak uđe u dvorište, kuću, pomoćni ili poslovni objekat, nastavlja Arsenije Hadži Basur, najvažnije je ostati smiren. Potrebno je ualjiti se na najmanje metar i po, propratiti njeno kretanje i ne gubiti je iz vidnog polja da bi se znalo gde je.

- Ovo je mnogo važno da bi ovlašćeno lice brzo pronašlo zmiju, jer ona nije kokoška da kokodakanjem oda svoj položaj. Veoma je lukava i ako se ne isprati njeno kretanje zna da dobro da se sakrije, i u tom slučaju potraga za njom je kao traganje za iglom u plastu sena. Ako do ovakvih slučajeva dođe treba obavestiti vatrogasce, policiju, komunalnu miliciju, oni će javiti ovlašćenom licu - priča Užičanin.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da zmije žive svuda gde ima plena kojim se hrane - miševa, žaba, riba, guštera... U Srbiji ih ima u svim krajevima, a najčešće u blizini vodenih površina, u šumama, livadskim ekosistemima, njivima, kao i napuštenim i naseljenim objektima, gradilištima, deponijama, grobljima.

Osim poskoka koji naseljava prostor južno od Save i Dunava, Srbiju nastanjuju još dve vrste otrovnica - šarka i šargan. Šarke žive u blizini Obedske bare, Zasavice, Fruške gore, Vršačkih planina, na Staroj planini, planinama jugozapadne Srbije. Šargan je vezan za velike nadmoske visine krajnjeg juga Srbije. Nijedna od otrovnih vrsta ne živi na teritoriji Beograda.

Naša zemlja je stanište i sedam vrsta neotrovnih, po čoveka bezopasnih zmija.

Ubiti zmiju znači ne samo narušiti lanac ishrane u korist miševa i pacova, nego i udar po džepu. Kazne za ubijanje zmija su određene prema vrstama. Kod neotrovnica globa se kreće od 40.000 do 50.000 dinara, dok ubijeni šarka i šargan "košta" 100.000, a poskosk svih 14.400 dinara.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI